Hjubert Selbi, REKVIJEM ZA SNOVE
Rekvijem za snove, kultno delo jednog od pripadnika bit pokreta Hjuberta Selbija, prikazuje život mladih koji, u želji za brzom zaradom, uranjaju u vrtlog zavisnosti od heroina. Autor je posle otpuštanja iz marinaca zbog lošeg zdravlja počeo da piše, a zbog problema sa plućima i sam je iskusio zavisnost od lekova protiv bolova, a zatim i od heroina.
Napisan uličnim slengom, roman potpuno verno opisuje život mladog Harija, njegovog prijatelja Tajrona i devojke Marion koji dolaze na ideju da nabave pola kilograma heroina i preprodajući ga zarade novac za lanac kafića o kakvom maštaju.
Harijeva majka Sara je usmljena udovica koja sve svoje vreme provodi ispred televizora prejedajući se, sve dok jednog dana naprasno ne reši da učestvuje u TV kvizu. Tada počinje njena opsesija da smrša kako bi ušla u svoju staru crvenu haljinu, a spas vidi u tabletama za mršavljenje od kojih će postati zavisna.
U međuvremenu, Hari svoje vreme provodi sa Marion koja potiče iz dobrostojeće, ali emocionalno nestabilne porodice, uživajući u mladosti, ljubavi, seksu i drogi. Kada on i Tajron upoznaju dilera koji im prodaje najčistiji heroin koji su do tada imali prilike da probaju, oni počinju da planiraju da se i sami upuste u dilovanje i tako dođu do novca. Marion pristaje na sve to i njih troje jedno vreme uspevaju dobro da zarade, istovremeno i sami postajući sve više zavisni. Vrlo brzo, situacija izmiče kontroli i ova trojka postaje toliko očajna da bi sve uradila samo da dođe do droge. Tako Hari u jednom momentu moli Marion da zatraži novac od svog psihijatra, znajući da će joj on za uzvat tražiti seks i ona pristaje na to, nakon čega se slične situacije ponavljaju, a njihov odnos se menja i heroin postaje najvažniji. Ona počinje da se prostituiše kako bi došla do potrebne dnevne doze za sebe, a Hari i Tajron odlaze u Majami da nabave nove količine heroina za prodaju. Međutim, njih dvojica bivaju uhapšeni, a Harijeva ruka biva toliko inficirana od uboda da mu je potrebna amputacija.
Sara završava u mentalnoj bolnici jer njena zavisnost od lekova više nije pod kontrolom, gde biva podvrgnuta različitim tretmanima i elektrošokovima koji je trajno menjaju, utičući i na neke motoričke sposobnosti.
Iako je tema zavisnosti u centru ove priče, ipak su međuljudski odnosi i psihološka stanja koja proživljavaju likovi u ovom romanu podjednako važni. Zahvaljujući živim dijalozima i neposrednom pripovedanju, čitaoci će u potpunosti moći da se užive u njihove živote i gotovo i sami osete sav očaj i mrak koji nosi ovakva zavisnost.
