Hejden Herera, FRIDA
Moderna meksička renesansa izrodila je brojne zanimljive ličnosti, ali nijedna nije privukla toliko pažnje kao Frida Kalo (1907-1954), supruga Dijega Rivere, slikarka pod uticajem simbolizma i primitivizma, komunistkinja i ikonoklastkinja. Danas je, međutim, javnost najviše zainteresovana za umetnost koju je ostavila iza sebe.
Meksička istoričarka umetnosti Hejden Herera u proučavanju Fridinog burnog života otkriva njenu novu stranu – lice žene koja je zahvaljujući umetnosti uspela da se spase. Frida je bila omiljeno dete svog oca, ozbiljnog, obrazovanog fotografa i slikara nemačkog porekla koji je bolovao od epilepsije, i bila je posebno vezana za njega, naročito posle bolesti koju je preležala kao dete, a koja će se odraziti na njenu sposobnost kretanja. Obolelu nogu je čitavog života krila ispod dugih haljina zbog kojih je (kao zauzvrat) dobila titulu najveće Meksikanke među Meksikankama. Odrastajući u elitnom delu Meksika, Frida je bila poznata kao vragolasta, romantična tinejdžerka. Diego Rivera, koji je u to vreme slikao murale po njenom komšiluku, poslužio je tada kao jedna od njenih mnogobrojnih šala, ali Herera odbacuje čuvenu priču po kojoj je Frida još tada objavila da će mu jednog dana roditi dete. U osamnaestoj godini doživljava katastrofalnu saobraćajnu nesreću od koje se njeno telo nikada neće oporaviti i nakon koje počinje da slika. Na početku su to uglavnom bile slike njenog ranjenog tela kojima je predstavljala povređena osećanja. ,,Ograničenje kretanja je nagnalo Fridu da sebe vidi kao zaseban svet. Želela je da se okruži ljudima zbog čega je radila na vrlinama koje je već posedovala – visprenost, darežljivost i duhovitost – i tako stvorila novu sebe koja će biti dovoljna jaka da se suoči sa svim nedaćama koje je preživljavala.” Najsnažniji udarac primila je od Rivere, koga će ponovo sresti sa dvadeset godina i ubrzo se za njega udati. On je tada imao 42 godine, bio je vredan radnik i čuveni zavodnik. Herera detaljno piše o njihovim čestim svađama, raskidima i pomirenjima. Rivera je prevario Fridu sa sestrom koju je najviše volela, a ljubavnici su mu bili i skulptor Noguči i njihov prijatelj i čest gost u kući – Lav Trocki. Pojedini delovi njenog života bili su nalik na farsu, ali Frida se sve više posvetila svom radu koji je Rivera uvek podržavao. U delovima u kojima prikazuje ostarelu, smrtno bolesnu Fridu kao rajsku pticu zatočenu u dečjoj kućici za lutke, Herera podvlači činjenicu da je najsnažnija veza između supružnika zapravo bila umetnost. Stil kojim je knjiga pisana je sumoran, komentari koji prate prikazana umetnička dela baziraju se na ličnom tumačenju i knjiga deluje preopširno, ali Herera pisanju pristupa oprezno, empatično i ne haje za doktrine. Fridina biografija možda nije knjiga koja čitaocu potpuno okupira pažnju, ali je svakako impresivno književno delo.
Izvor: Kirkus Review
