Hane Eštavik, STVARNO KOLIKO I JA
Prvi put na srpskom jeziku, ,,Stvarno koliko i ja” – roman koji je proslavio Hane Eštavik i uvrstio je u red najvažnijih savremenih norveških književnica, priča o odnosu majke i ćerke koja izaziva jezu.
Stvarno koliko i ja je priča o Johane, mladoj studentkinji psihologije koja se sprema za prvo putovanje sa momkom i uoči puta shvata da je zaključana u spavaćoj sobi. Johana odlučuje da ostane zatvorena i dan provodi u opsežnim, isprekidanim reminiscencijama o svom odnosu sa momkom, majkom, Bogom, svetom uopšte.
Ne mogu da izađem. Rečenica kojom Hana Eštavik otvara roman mogla bi ga opisati u celini, i prepustiti čitaocima da u nju odmah učitaju sve svoje nesigurnosti i strahove. Naratorka sa kojom čitalac sedi zaključan u sobi nije slučajno studentkinja psihologije. Roman je protkan simbolima i motivima iz psihoanalize i kao takvog ga treba i čitati. Svaka Johanina rečenica je materijal za analizu, a njeno (ne)delanje na polju aktivnosti nadoknađeno je kontemplacijskim galopom. U tih nekoliko sati, u tihoj plavoj sobi odvija se unutrašnja drama sputane, duboko religiozne devojke koja pokušava da odbaci jungovsku arhaičnu poistovećenost sa svetom koji je okružuje kako bi prigrlila vlastite pobude i postala vlasnica sopstvene životne priče.
Čitalac je na početku zbunjen, jednako kao i naratorka – ne zna šta se dogodilo s vratima. Da li je Johane zaključana, da li je u pitanju božja kazna ili nekakav eksperiment - sve su to mogućnosti o kojima mlada devojka razmišlja. No kako se kratka psihološka drama razvija, čitalac shvata da Johane ima poteškoća sa prihvatanjem stvarnosti. Sve o čemu razmišlja i tako deli sa čitaocem, treba uzeti sa rezervom – od odnosa sa majkom, momkom, svetom i realnošću uopšte.
Hane Eštavik je rođena 1969. godine u gradiću Tana u severnoj Norveškoj, a u šesnaestoj godini se preselila u Oslo. Njen prvi roman Hakk, objavljen 1994. godine, odmah je privukao pažnju kritike. Slavu je stekla tri godine kasnije romanom Kjærlighet, koji je 2006. zauzeo šesto mesto na listi najboljih norveških knjiga objavljenih u poslednjih 25 godina. Od tada je napisala više od deset romana i osvojila brojne književne nagrade među kojima su i Nagrada Oktobar (2000), Dobloug (2002), Aschehoug (2007) i Nagrada PEN za prevedenu književnost (2019). Njena dela prevedena su na više od petnaest jezika.
Stvarno koliko i ja od prve rečenice gradi snažnu, klaustrofobičnu atmosferu koja se svakom stranicom sužava i zgušnjava. To je prikaz mladog uma rastrzanog između snažnih uverenja i još snažnijih prirodnih nagona ispripovedan od strane naratorke čija se svaka reč treba uzeti s rezervom. Pročitajte ovaj roman i saznajte zašto ga je Gardijan nazvao remek-delom nepouzdanog pripovedanja.