Fernando Aramburu, OTADŽBINA

Godine 2011. separatistička ETA je konačno odložila oružje posle borbe za nezavisnost Baskije sa španskom nacionalnom vladom. Za sobom je ostavila gotovo nepremostivu provaliju između pristalica ETA i porodica žrtava grupe kojih je bilo više od 800. Rane ni do danas nisu zarasle i sećanje na taj strašan period nasilja traje i danas.

Centralna tema romana su upravo životi dve porodice u neimenovanom baskijskom selu u koje se vraća Bitori čijeg je muža jurila i ubila ETA i koja sada želi da nađe njegovog ubicu. Najstariji sin druge porodice bio je na strani separatista i sada se nalazi u zatvoru, a njegova majka Miren, nekadašnja najbolja prijateljica Bitori, posle sinovljevog zatvaranja i sama je postala proklamovani pristalica ETA.

Tako počinje nepremostiva netrpeljivost između ovih žena, koliko god se Mirenina ćerka Aramburu trudila da pomiri porodice koje su nekada bile najprisnije. Miren čak može i da razume svoju nekadašnju prijateljicu shvatajući da je ta njena zaluđenost posledica majčinske potrebe da opravda svog sina koji je ubio mnogo ljudi.

U knjizi su opisane brojne scene nasilja koje je vladalo tokom ovih sukoba, a preovlađujući osećaj je strah. Ipak, kroz priču Arambru, pisac zapravo želi da nam pokaže i ličnu stranu nasilja kroz živote ovih žena, njihove dece i muževa. One se sada nalaze na suprotnim stranama, ali njihova potreba da prevaziđu sećanje na strahote je prisutna.

Domovina je duboko potresan roman koji neminovno budi empatiju kod čitalaca crtajući portret bola i prirode opraštanja na svojim stranicama.