Evropski stranci su nam blizu
Zbirka pripovedaka Evropski stranci je prva objavljena knjiga domaćeg mladog autora, koji piše pod pseudonimom Kelvin Medrano.
Znam da bi ovde trebalo da pišem o knjizi, ali ne mogu da ne napomenem da sam Kelvinove romane zapazila na netu i za manje od deset minuta sam shvatila da sinhronicitet ponovo radi svoj posao.
Sve mi se fino posložilo nakon što sam pročitala četiri njegove priče koje čine knjigu.
Autor ima veoma opušten i ugodan stil sa sasvim dovoljno opisa likova, okoline u kojoj se nalaze. Uspeo je da izbalansira i pronađe pravu meru.
Nemam niti jednu zamerku što se dela tiče, ali, ne može bez ali, lektura. Toliko malo je nedostajalo da sve bude savršeno. Nadam se da će u nekom od narednih izdanja to malo grešaka biti ispravljeno. U svakom slučaju, minimalno je i ne smeta čitanju.
Četiri priče u kojima isto toliko osoba razmišlja (filozofira?) o ljudskom bivstvovanju, sudbini, božanstvu, telepatiji, vremenu. Naravno i o sinhronicitetu, za koji možete primetiti da mi je uvek posebno zanimljiv na svim poljima.
Da li je sve što se dešava oko nas, a ne umemo da objasnimo čudno ili čak nestvarno.
Možda je čar života upravo u tome da je nemoguće apsolutno sve objasniti.
Stvarnost nije uvek onakva kako je mi vidimo, ima nečeg ispod svih njenih slojeva.
Ako se zaputite među korice ove knjige možete sresti nekoliko sasvim običnih ljudi koji žive svoj svakodnevni, uobičajen, život. Ono što je njih odvojilo i smestilo u roman mene tek sada kad sam pročitala sve priče, najviše asocira na Zonu sumraka.
Ne bih pričala o pripovetkama jer nije zahvalno prenositi radnju tako kratke forme, ali ukoliko vas zanima šta jedan hibiskus svojim altom ima da kaže, ukoliko vam je vreme-prostor intrigantno, ako volite egzistencijalizam, ali i druga pitanja na koje je filozofija pokušavala da da svoj odgovor dopadaće vam se i ova zbirka.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books