Erih Marija Remark i Marlena Ditrih: Buran ljubavni odnos pisca i glumice

U septembru 1930., Remark se u Berlinu, u baru hotela Eden, prvi put susreo sa nežnom pevačicom lepih nogu, Marlenom Ditrih. Potpuno ga je očarala kada ju je posle nastupa zatekao za barom kako čita Rilkea.

Erih Marija Remark (22/6/1898 – 25/9/1970) je poznati nemački pisac čiji je antiratni roman, objavljen 1929. godine, Na zapadu ništa novo doživeo ogroman uspeh i predstavljao prekretnicu u svetu literature jer je stvorio novi žanr - ratnu književnost.

Rođen je u radničkoj porodici katoličke veroispovesti i kao osamnaestogodišnjak je u Prvom svetskom ratu otišao na front. Ranjen je, a proživljena iskustva ratnih strahota nadahnuće ga da napiše roman.

Kako bi preživeo radio je kao bibliotekar, trgovac, učitelj, novinar i izdavač.

1933. godine Nacisti zabranjuju i spaljuju njegovu knjigu optužujući ga ne samo za lažno prikazivanje ratnih uspeha Nemačke nego i da je francuski Jevrejin koji se zapravo preziva Kramer.

1931. godine preselio se Švajcarsku, a 1939. godine je sa suprugom Ilsom Žan Zambui emigrirao u SAD.

U septembru 1930., Remark se u Berlinu, u baru hotela Eden, prvi put susreo sa nežnom pevačicom lepih nogu, Marlenom Ditrih. Potpuno ga je očarala kada ju je posle nastupa zatekao za barom kako čita Rilkea. Ditrihova mu je sa osmehom pružila knjigu i zamolila ga da nađe bilo koju pesmu, a kada je on izabrao jednu, izrecitovala ju je zavodljivim glasom. Opijen njenom pojavom Remark je te večeri popio mnogo kalvadosa, a ujutru nje nije bilo u hotelu. Tokom sledećih sedam godina nije mogao da zaboravi taj kratak susret.

Njihov drugi susret desio se tek 1937. na filmskom festivalu u Veneciji, u sali za ručavanje Hotela de Ben. Marlena Ditrih sedela je za stolom sa mužem Rudijem Ziberom i filmskim režiserom Džozefom Šternbergom. Remark im je prišao i predstavio se.

„Suviše ste mladi za autora sjajnih knjiga našeg vremena“, rekla je Ditrihova, pažljivo ga posmatrajući.

„Napisao bi ih samo kako bih mogao da vas slušam dok ih čitate naglas,“ odgovorio joj je.

Veza je počela u romantičnom gradu ljubavnika i trajala je najmanje sledeće tri godine, mahom se održavajući preko pisama, telegrama i telefonskih razgovora. Njihova prepiska objavljena je 2003 godine.

Bili su neophodni jedno drugom: on je nju izlečio od depresije, a ona njega od osećanja teskobne usamljenosti u emigraciji. Remark u jednom trenutku odlazi u Holivud i predlaže joj da se uda za njega. Umesto potvrdnog odgovora saznaje da je ona abortirala njegovo dete i da je trudna sa glumcem Džejmsom Stjuartom. Pisac je bio potpuno skrhan, ali nije mogao da je se odrekne. Maštao je o tome kako će da joj se ponovo približi.

Marlena je u međuvremenu menjala ljubavnike, pri čemu je tu bilo i dama: ruska balerina Vera Zorina, kanadska milijarderka Džo Karsters, francuski vrabac Edit Pjaf.

Remark se obratio za pomoć psihijatrima koji su mu rekli kako ima velike životne ambicije i istu toliku zavisnost od ljubavi drugih ljudi.

1953. Remark se odlučio da Ditrihovoj postavi ultimatum: da se uda za njega ili će se on oženiti glumicom Polet Godar, bivšom ženom Čarlija Čaplina.

U to vreme, Marlena Ditrih je imala avanturu sa Žanom Gabenom.

Remark je održao reč. Oženio se i sa oduševljenjem prionuo na rad na romanu Vreme života i vreme smrti, koji je posvetio supruzi. Živeo je u Švajcarskoj ne izlazeći iz kuće i mnogo pijući, a Poleta je snimala filmove po čitavom svetu.

Umro je 1970 od srčanih problema

Ditrihova ga je nadživela dvadeset dve godine. Ostavivši film, zatvorila se u pariskom stanu okruživši se uspomenama. U jednoj od soba na jednoj strani zida visile su njene fotografije, a na drugom, fotografije njenih ljubavnika. Mnogo je pila i stalno davala intervjue.

Svome sekretaru Mariju Zimelju, razgledajući Remarkove fotografije rekla je:

„Bože, kako sam ja volela tog čoveka!“