Erih From, UMEĆE LJUBAVI
Ljubav je osuđena na neuspeh, čak i kada su ljudi u odnosu zreli, ukoliko ne postoji aktivan rad na svojoj sveukupnoj ličnosti. Za to je potrebna odluka, istinska poniznost, hrabrost, vera i disciplina. U kulturi u kojoj su ove osobine ne samo retke, već često i nepoželjne, ljubav svakako ostaje retko dostignuće.
Većina problem ljubavi vidi kao problem u tome da bude voljen, a malo nas se bavi onim drugim – kako voleti. Toliko smo usredsređeni da dobijemo ljubav da ne umemo da je dajemo, niti nam je to zaista i važno. Na žalost, nikoga još tuđ osećaj ljubavi nije ispunio, već samo ono što sami možemo da damo. Davati drugome znači prevazilaziti sebe i svoje sebičnosti, svoje zacrtane slike o ljubavi, a to je nešto što zahteva mnogo truda i strpljenja.
From piše da prvi korak koji je potreban da preduzmemo jeste da postanemo svesni da je ljubav umetnost, odnosno veština. Kao što učimo tolike veštine i svoje vreme posvećujemo njihovom izučavanju, tako je potreban trud i vreme i za učenje umeća ljubavi. Kao što izučavanje bilo čega kreće od teorije, na nju se mora nadovezati i praksa, odnosno vežbanje onoga naučenog u teoriji. Ipak, pored učenja teorije i prakse, postoji i treći faktor koji određuje savladavanje neke veštine, a to je pitanje najveće brige – ništa nam ne sme biti važnije od toga. Verovatno da je baš zbog toga u našoj kulturi tako retko da se ljudi zaista posvećiju ovoj veštini, jer ona nameće uspeh, ugled, moć i novac kao imperative naše sreće i mi najveći deo svog života provodimo učeći kako da savladamo te ciljeve, a gotovo nikakav učenju sebe istinskoj posvećenosti ljubavi. „Kultura nam nudi lažan i lak način da prevaziđemo našu anksioznost – pomoću jednolikosti. Poziva nas da konzumiramo iste proizvode, radimo iste poslove, usvojimo iste ciljeve – jednostavno, da se izjašnjavamo kroz nevažne nijanse različitosti i usklađenost sa većinom. Ali ukoliko nam nedostaje hrabrosti za individualnost, nikada nećemo dostići ljubav, zato što je zrela ljubav „sjedinjenje pod uslovom očuvanja sopstvenog integriteta.“
Možda je najbolje da završimo jednim od Fromovih citata iz knjige, a on glasi: „Ljubav nije primarno odnos prema određenoj osobi; to je stav, orjentacija bića prema svetu kao celini, ne prema jednom objektu ljubavi.“
