En Bojer, NE UMIREM
Kada je saznala da boluje od raka dojke, samo sedam dana nakon svog 41. rođendana, pesnikinja En Bojer je verovala da je u današnje vreme to postala lako izlečiva bolest koja samo na kratko prekine život u punom kapacitetu. Međutim, ono sa čime se suočila nije bilo ni nalik njenim uverenjima. Iako je prekinuta tišina i skinuta stigma vezana za rak dojke, a zamenila je kampanja ružičaste vrpce, napredak u izlečenju je jedva primetan. Na primer, i danas se kao standardni lek u hemoterapiji koristi tzv. Crveni đavo čija nijansa može da oboji i telesne tečnosti pacijenta. Taj lek veoma agresivno uništava sve ćelije u organizmu, baš kao što rastapa i linoleum, uzrokujući i opadanje kose i bolove čak i u noktima, a ipak ne garantuje izlečenje.
Bojerova je u knjizi poetično prikazala iskustva pacijenata, njihovo svakodnevno suočavanje sa osećajem gubitka koji je normalan deo ovakve dijagnoze, osećajem napuštenosti i doživljaja sebe nalik nekom predmetu kome se pokvario određeni deo. Mnogo toga ružnog sa čime se pacijenti suočavaju prosto je posledica savremenog društva i kapitalističkog sistema. Autorka kroz realne situacije sa kojima se suočila ukazuje na činjenicu da jednom ovakvom sistemu kakav je u SAD-u, dobit dana vredi više od života.
Ono što je veoma važno u ovoj knjizi, što do sada nismo imali prilike da čujemo, jeste razbijanje imperativa koji nameće društvo, a koji se odnosi na to da celokupnu bolest i sve što ide sa njom treba podnositi sa „dobrim humorom“ i zahvalnošću. „...od nas se očekuje da svoju nesreću zadržimo za sebe, ali hrabrost darujemo svima.“ Žene obolele od ove bolesti se vrlo brzo upoznaju sa nizom preporuka, kao na primer da vežbaju kada su umorne, jedu kada im se hrana gadi, idu na jogu i ne pominju smrt. Insistira se na tome da se eliminiše svaki trag negativnog stava.
En Bojer piše i o problemima koji su vezani za lečenje bez pomoći partnera, jer kao samohrana majka i bez ušteđevine, jedinu pomoć je mogla da dobije od prijatelja. Ceo sistem je osmišljen tako da ne ostavlja mesta za obične ljude i borba koji oni vode više nije samo protiv kancera.
Iako je tržište preplavljeno knjigama na slične teme, ova knjiga donela je nešto novo. Ne umirem nije još jedno delo napisano kao pokušaj ohrabrenja i poziva na optimizam i veru u sebe. Ovo je surovo iskreno i realno štivo koje će, baš zbog toga, za čitaoce učiniti mnogo više.
