Elizabet Gilbert, GRAD DEVOJAKA
Radnja prati devetnaestogodišnju devojku Vivijan koja u proleće 1940. godine napušta koledž i biva oterana u Njujork u egzil. Ono što zatiče tamo je oduševljava – glamur i uzbuđenje pomešani sa dozom histerije koja vlada uoči početka rata. Kako je poslata da živi kod svoje tetke boemskog duha u teatru, ona vrlo brzo biva opčinjena tim vrcavim svetom, toliko drugačijim od onog na koji je navikla. Ne oklevajući, Vivijan i sama ulazi u njega, odbacujući moralne i emocionalne okove svog ukočenog pređašnjeg života i, kroz niz različitih poslova, upušta se u sticanje jednog novog obrazovanja, potpuno neprikladnog iz ugla njenih roditelja.
Ovo je roman istorijske fikcije, a autorkina proza, iako možda ne besprekorna, odiše prilikama i raspoloženjem jedne ere. Ona želi da do kraja ogoli istinu i prikaže svet iz ženske vizure i oslobodi ženu straha od društvenog neodobravanja. Vivijan je simbol tog otpora i slika slobode. U nekom momentu ona ipak doživljava potpuno posrnuće koje će uveliko uticati na njen dalji život i kaže: “U nekom momentu života, svaka žena shvati da je umorna od neprekidnog stida. Nakon toga, ona može postati ona koja zaista jeste“.
Grad devojaka je mnogo više od priče o jednoj devojci. To je apel za svaku ženu da bude iskrena i slobodna da se suoči sa svojom seksualnošću. Naročito u današnje vreme, kada su, kako autorka smatra, žene pune besa i otpora prema načinu na koji znaju da budu tretirane, ovaj roman je važan za svakoga od nas da preispita sebe i svoje životne stavove.
