Elija Koreja, DVEDESET STEPENIKA
Piše: Sandra Bakić Topalović
Portugalska književnost je ovdašnjoj publici uglavnom predstavljena kroz muški glas, no zbirka pripovedaka ,,Dvadeset stepenika” ljubiteljima ovog dela sveta može dati uvid u žensku stranu portugalske pisane tradicije. Zbirka se sastoji iz 11 pripovedaka čiji su protagonisti mahom žene. Autorka kaže da su sve priče nastale zbog ,,nečije želje” te je ona, moglo bi se reći, samo posrednik koji ih oblikuje.
Zbirku otvara priča po kojoj knjiga nosi ime i odmah sukobljava čitaoca sa saznanjem da je pred njim zahtevan put, poput strmog stepeništa. Glavna junakinja priče je Roza, žena koja je dobro informisana o uspešnim načinima da sebi oduzmete život. Potrebno je dvadeset metara visine, kaže. A most sa kojeg je skočila nije imao toliko.
Za njom se nižu i ostale pripovetke u zbirci, jednako čudnovate. Svaka počinje in medias res i isto tako naglo završava. Bez uvoda, bez preteranih objašnjenja, bez poučnih, filozofskih zaključaka. Tras, kao zvuk koji u naslovnoj priči čuje slepi čovek koji sa Rozom stoji na odmorištu ispod kog se proteže dvadeset stepenika.
Elija Koreja se pri pisanju oslanja na brojne tradicije i od svake pozajmljuje pomalo. U pričama se mešaju romantizam, magijski realizam, antička tradicija, evropska moderna i portugalski hermetizam. Mnoge priče su odgovor na već postojeća dela. Priča ,,Seroda” se poziva na portugalskog pisca Kamila Kaštela Branka, ,,Uhvaćena” na brazilsku književnicu Klaris Lispektor, ,,Noć u Landenu” na Emili Bronte. Ako su vam ova imena poznata, tim bolje, doživećete priče onako kako je autorka želela da budu doživljene; ako nisu, nije strašno, u njima se čita mnogo više od puke intertekstualnosti.
Svet koji Elija Koreja ispreda u zbirci ,,Dvadeset stepenika” je čardak ni na nebu ni na zemlji, svet kakav može postojati samo u književnosti – negde između realnosti i mašte. Okvir za priče je realističan, ma koliko ta realnost izgledala groteskno, situacije u kojima se njene junakinje i junaci pronalaze bolno su univerzalne. A opet, kao da želi da nas podseti da se ipak nalazimo između stranica knjige, iz te stvarnosti potpuno neočekivano isplivava fantazma, kao što je Fatimina personifikovana haljina (,,Haljina”), Smrt koja ćaska s ljudima (,,Nadohvat ruke”) ili mrtvi koji šalju poruke živima (,,Noć u Ladendenu”).
Elija Koreja je višestruko nagrađivana portugalska književnica. Rođena je u Lisabonu gde je diplomirala romansku filologiju i magistrirala u oblasti klasičnog teatra. Piše romane, priče, dramu i poeziju, ali sebe, kako kaže, iznad svega smatra pesnikinjom.
