Elfride Jelinek, POŽUDA

Roman Požuda je napisan kao pokušaju ženskog porno-romana, a autorka sama kaže kako to nije uspela. Zapravo, priča koju nam ona pripoveda je više kritika odnosa između polova, ali takođe i kritika kapitalizma.

Radnja priče je smeštena u periodu posle Drugog svetskog rata negde u oblasti Alpa. Direktor fabrike koja je jedan od glavnih pokretača čitave oblasti je bezobziran i vulgaran čovek koji svoje radno vreme provodi maltretirajući zaposlene, a u kod kuće zlostavlja svoju ženu, sa kojom ima i sina, seksualno je izrabljujući. Ono što njega najviše pokreće, kao i većinu drugih likova u knjizi, je nezasita požuda. Njegova žena Gerti se teško nosi sa takvim životom, tražeći spas u alkoholu, dok jednog dana ona, potpuno slomljena, odlazi od kuće samo u papučama i kućnoj haljini. Nju „spasava“ Majkl, ambiciozni mlad čovek koji pokušava da stvori političku karijeru, a koji nije ništa manji seksualni predator od njenog supruga. Kako možemo i pretpostaviti, on je odbacuje zbog mlađih žena koje neprekidno zavodi. Ipak, Gerti se nada i odlazi da traži Majkla, a kada ga pronađe, on je fizički zlostavlja pred mnoštvom mladih ljudi koji su prisutni. Razočarana i zaslepljena patnjom, ona se vraća kući i utapa svog sina u obližnjem potoku.

Kroz priču se provlače i duhoviti momenti, ali opšti utisak za čitaoca je mučan i sve je prepuno fizičkog i seksualnog nasilja. Brak je prikazan kao nešto više od legalizovane prostitucije u kome su žene zarobljene i zlostavljane žrtve.

Cela atmosfera romana je potpuno turobna, sa opisima grada čijim obalama šetaju siromasi sa svojom decom pored vode koju nagrizaju hemikalije. U celoj toj stvarnosti jedina bitna stvar je imati posao.

Autorka, pored surovog i omalovažavajućeg odnosa muškaraca prema žnama, ističe i surovost kapitalizma koji je sve ljude pretvorio u robu, u predmete.