E. A. Po u novom filmu
Već su postojali brojni prikazi Edgara Alana Poa kao lika u književnosti i popularnim medijima, a Netflix-ov „Bledo plavo oko” je najnoviji film koji je to uradio.
Zasnovan na romanu Luisa Bajarda, film predstavlja našeg voljenog Poa kao neobičnog mladog kadeta koji pohađa obuku na Vojnoj akademiji Sjedinjenih Država u Vest Pointu. Na ovoj akademiji čovek se sastaje sa detektivom veteranom, Augustusom Landorom, koga je vojska postavila da reši čudno samoubistvo jednog kadeta. Kroz svoje vreme koje je proveo u tajnoj službi kao pomoćnik detektivu Landoru, Edgar A. Po stiče nove prijatelje, doživljava nove gubitke i na kraju sam rešava misteriju ubistava. I kao što se i očekivalo, teme okultnog i sablasnog okružuju dva lika i događaje koji se odvijaju u filmu.
Za početak, Edgar Alan Po je zapravo prijavljen u američku vojsku 1827. nakon što je lagao o svojim godinama. Zatim se takođe preselio na Vojnu akademiju u Vest Pointu u Njujorku i tamo je zapravo bio kadet 1830. godine, što je godina prikazana u „Bledoplavom oku“. Međutim, nema podataka o tome da je Poe zaista bio uključen u rešavanje bilo kog slučaja ubistva tokom tog perioda, ili ikada u svom životu. Likovi Landora i porodice Markiz i svi događaji u zapletu filma su izmišljeni, prvo ih je napisao romanopisac Luis Bajar, a zatim je na ekranu prilagodio reditelj Skot Kuper. Do svog vremena na Vest Pointu, Po je već objavio svoju prvu knjigu pesama, zbog čega likovi u filmu spominju mladog kadeta kao već objavljenog pesnika. U stvarnosti, Poe je želeo da završi svoje vreme na Vest Pointu oko 1831. i namerno je bio izveden pred vojni sud i uklonjen iz vojske. Nakon toga, čovek je nastavio da se bavi poezijom i književnošću, a zatim se uspostavio kao ogromna ličnost u istoriji književnosti i kulture. Prema sopstvenim rečima romanopisca Bajarda, njegovo delo, a samim tim i ovaj film, skoro je kao priča o poreklu Poea, koja je nesumnjivo izmišljena, ali usko povezana sa njegovim stvarnim životom.
Uprkos tome što ima zaista toplu i meku dušu, spoljašnje reči i izrazi mladog Poea su uvek ozbiljni, pa čak i mračni. Čovek smatra da je čin iščupanja nečijeg srca iz mrtvog tela poetski simboličan. O smrti i očaju govori sa lakoćom koja nije uobičajena među ljudima. Ali takođe bi se moglo tvrditi da izrazito morbidne i sablasne slike ili ton kojima je obeleženo Poovo književno delo još uvek nije prisutan u njegovom liku. Skoro kao da je ovaj Po, u „Bledoplavom oku“, bio mladić pre nego što je postao zreo umetnik sablasnog. Možda ga ovdašnja iskustva počnu voditi ka toj tami. Ima nešto u vezi sa smrću kadeta Fraja i kasnijom krađom njegovog mrtvog srca što zabavlja Poea, jer je on taj koji treba da priđe istražnom detektivu i pokuša da se upozna sa njim. Mladiću još uvek nije poznat lik Augustusa Landora, pa bi jedini mogući razlog da se obrati detektivu mogao biti da bi nekako saznao više o slučaju. Zapravo nije teško zamisliti Edgara Allana Poea kako se zabavlja izrezivanjem srca od mrtvih krava, ovaca i muškaraca. Kada počne da radi za Landora, pokušavajući da sazna više informacija iz Akademije i drugih kadeta, između njih dvojice počinje prijateljstvo ili u najmanju ruku prijateljstvo. Po koristi svoje briljantne veštine sa engleskim jezikom da dešifruje poruku na maloj cedulji koja se nalazi u Frajevoj ruci, i upravo u ovom trenutku shvata da je i Landor prilično vešt. Evidentna je činjenica da Po počinje da se divi Landoru zbog detektivskih veština koje veteran poseduje i on zaista ispunjava ulogu pomoćnika.
Dalje vam nećemo otkrivati šta se dešava i kako se naš glavni junak snalazi. Vreme je da se zavalite u fotelje i uživate sa svojim omiljenim piscem detektivskih priči u dva sata ovog filmskog ostvarenja.
