Džordž Orvel - 5 zanimljivih činjenica o kralju distopije

1. Džordž Orvel je zapravo pseudonim

Pravo ime ovog pisca je Erik Artur Bler. Kao dete, Orvel je želeo da postane poznati pisac, ali je nameravao da objavljuje kao E. A. Bler, jer je smatrao da ime Erik nije odgovarajuće ime za pisca. Međutim, kada je izašla njegova prva knjiga — Niko i ništa u Parizu i Londonu — potpuni pseudonim je bio neophodan (smatrao je da njegova porodica ne bi cenila da se njegovo pravo ime nađe na knjizi kada bi znala da je njihov sin koji je školovan u Etonu radio kao perač sudova i živeo kao skitnica). Orvel je svom izdavaču dao listu potencijalnih pseudonima. Pored Džordža Orvela, što je bio njegov izbor, drugi izbori su bili: P.S. Burton, Kenet Majls i H. Luis Olvejs.

2. Skovao je termin "Hladni rat"

Sintagma "hladni rat" prvi put se pojavljuje u njegovom eseju na temu odnosa između SAD i Sovjetskog Saveza. U eseju je opisao „državu koja je istovremeno bila neosvojiva i u trajnom stanju "hladnog rata" sa svojim susedima“. U tom eseju kaže: „Da se ​​ispostavilo da je atomska bomba nešto tako jeftino i lako proizvedeno kao bicikl ili budilnik, možda bi nas ponovo gurnula u varvarstvo, ali bi, s druge strane, mogla da znači kraj nacionalnog suvereniteta i visoko centralizovane policijske države. Ako je, kao što se čini, reč o retkom i skupom objektu koji je teško proizvesti kao bojni brod, veća je verovatnoća da će se stati na kraj ratovima velikih razmera po cenu produžavanja na neodređeno vreme „mira koji nije mir“. ''

3. Jednom prilikom je namerno završio u zatvoru

Godine 1931, dok je istraživao siromaštvo za svoje memoare, Džordž Orvel je namerno bio uhapšen zbog pijanstva. To je uradio kako bi osetio ukus zatvora i kako bi se približio skitnicama i malim zlikovcima.

4. "Životinjska farma" umalo nije uništena

Ovo delo umalo nije uništeno zbog bombe koja je pogodila njegov dom. Džordž Orvel je preturao po ruševinama svog doma ne bi li našao svoje rukopise.

5. Džordž Orvel je za svog života naučio da govori 7 jezika

Džordž Orvel je napisao u novinskoj kolumni iz 1944. godine: „U svom životu naučio sam sedam stranih jezika, uključujući dva mrtva, a od tih sedam sam zadržao samo jedan, i to ne briljantno". U mladosti je naučio francuski od Oldusa Hakslija, koji je nakratko predavao u Orvelovom internatu. Orvel je na kraju tečno govorio francuski, a u različitim periodima svog života učio je latinski, grčki, španski i burmanski itd.