Džon Kenedi Tul, ZAVERA BUDALA

Glavni junak ovog romana je Ignacio Ž. Rajli – poštovalac Boetija i čovek koji ispija flašu za flašom, devica i svirač laute, kritičar savremenog društva koji svoje misli redovno zapisuje u stare školske sveske. On nosi glomazne čizme, odela od tvida i kape sa grejačima za uši. Ogroman je, debeo i pati od nadutosti. Živi sa majkom u trošnoj kući u Nju Orleansu. Nekada je bio odličan student, ali mu je put do jednog intervjua za posao uterao strah u kosti i zauvek u njemu ubio ideju da se ikada zaposli. Majka ga, ipak, nagovara da pokuša opet i on nalazi posao u fabrici odeće u kojoj knjige vodi senilna gospođa (Jesam li se penzionisala? – pita ona s vremena na vreme, nikoga posebno) i gde zaposleni koriste mašine za lične potrebe jer ono što prave niko zapravo ni ne kupuje. Šokiran ovakvim stanjem Ignacio organizuje protest za prava crnih radnika – i to je kraj njegovog zaposlenja u fabrici. Nakon toga postaje prodavac viršli i tu zaplet romana kreće čudnim smerom koji uključuje malo pornografije, tužbu fabrike i bivšu devojku glavnog junaka.

Ignacio je junak veći od samog romana a smena satire, groteske i najnižih vidova komedije je zaslepljujuća. ,,Zavera budala” je briljantno i nemilosrdno delo i slobodno možemo reći da je pred čitaocem moderni klasik.

Nažalost, ovaj roman je jedini dokaz talenta Džona Kenedija Tula. Pisac je izvršio samoubistvo u 32. godini i iza sebe je ostavio samo ovu zapanjujuću knjigu.

Izvor: Kirkus Reviews