Duboki rezovi odrastanja
Ramona ima šesnaest godina, voli Joy division i tek što je došla kući nakon dugo vremena.
Ne, Ramona nije bila na letovanju ili bilo kakvom putovanju. Već nekoliko godina nju prebacuju iz jedne u drugu ustanovu gde nikako ne uspevaju da joj pomognu. Ramona se seče, uglavnom po rukama, svaki put sve više i sve dublje.
Ona sama za sebe kaže da je mali psiho.
Možda većina tinejdžera tako i misli o sebi. Nesnađeni u ovom velikom svetu, gde se očekuje od njih da uskoro postanu odrasli, sa svim svojim odgovornostima, gde ih retko ko razume. Ne mogu da prevale preko jezika sve svoje probleme koji ih pritiskaju i neretko smeštaju u crnu rupu iz koje izgleda da je nemoguće izvući se.
Razni su načini na koji oni ispoljavaju svoj vapaj, ali zaista retko ga mi prepoznamo ili shvatimo ozbiljno, a veoma često ni ne znamo kako da pristupimo niti kako da pomognemo.
U ovom romanu vidimo da i stručnjaci imaju poteškoća da pruže pravu pomoć, ali zato mi roditelj smo uvek tu i moramo da budemo stena uvek spremna za razumevanje i topli zagrljaj.
Roman pisan iz ugla jedne tinejdžerke, koji pruža uvid u njen svet, koji je poprilično mračan, ali nade bi moralo uvek da ima zar ne.
Romana jeste roman namenjen mlađoj čitalačkoj publici, ali je tako sjajno napisan da bi odgovarao svakom čitaocu.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books
