DRAGO DETE, Romi Hausman
Triler koji počinje tamo gde se drugi završavaju. Kaže da se zove Lena, Lena koja je nestala pre četrnaest godina. Uklapa se u njen profil, ima čak i isti, karakteristični ožiljak. Ali Lenina porodica tvrdi da ona nije njihova ćerka.
Dugo nisam čitala ovakav psihološki triler.
Intenzivan, mračan, napet, surov, uznemirujuć, šokantan.
Ovoliko pomešanih emocija tera na što brže okretanje stranica i koliko god sumnjala i pretpostavljala pogrešila sam.
Likovi u romanu su izuzetno dobro razvijeni. Priča jeste jeziva, ali nikako nadrealna i ni u jednom trenutku nisam mogla da pomislim da se ovaj događaj nije zaista desio i da je plod autorkine mašte.
Koliba u šumi okružena rastinjem. Prozori prekriveni šper pločom. Nema struje, nema vode, ali ipak tu žive mama, tata, dečak i devojčica. Tata izlazi, zaključava i ključ je uvek u njegovom džepu. On donosi hranu, on određuje kada se kupa, u koliko sati se ide u toalet, u koliko sati se spava i on zaključava dečju sobu nakon tog vremena. On zaključava i Lenine lisice spojene za krevet.
Lena je nestala pre četrnaest godina i konačno je uspela da pobegne. Trčeći iz svog zatvora naletela je pravo na automobil i doživela nesreću. Ipak sada je u bolnici na sigurnom, a nekako je i devojčica Hana tu sa njom.
Lenini roditelji, saznavši da im je ćerka najverovatnije pronađena, požurili su u bolnicu gde je smeštena i doživeli šok. To nije njihova ćerka! Ali ko je onda ona?
Verujte ovde nije potrebno da se otkrije počinilac ili ko je žena koja se izdaje za Lenu ili šta to Hana zna. Dok čitate roman otkriva se sloj po sloj, nikome se ne može verovati i sumnjam da ćete biti u pravu dok pretpostavljate ko je počinioc.
Savršen roman, što se mene tiče bez greške, ovakve bih mogla da čitam bez prestanka.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books