makart

Dorte Nors, MINI JE POTREBAN PROSTOR ZA VEŽBU

Roman ,,Mini je potreban prostor za vežbu” zapravo i nije roman. U pitanju je novela u slobodnom stihu.Način na koji Dorte Nors bira da ispriča Mininu priču je takođe avangardan. Ne samo što je pisana u blankversu, rečenice kojima autorka vodi čitaoca kroz Mininu situaciju su izuzetno ogoljene – bez deskripcije, bez autorefleksije, nalik na statuse društvenih mreža.
02.02.2020.
dorte nors, mini je potreban prostor za vežbu

Piše: Sandra Bakić Topalović

 

Mina se predstavlja.

Mina je na Fejsbuku.

Mina ima tačno četrdeset godina.

Mina je kompozitor.

Mina ume da svira četiri instrumenta.

Mina je izgubila svoj prostor za vežbu.

 

Roman ,,Mini je potreban prostor za vežbu” zapravo i nije roman. U pitanju je novela u slobodnom stihu, satkana od iskaza kakve možete videti na početku ovog teksta. Glavna junakinja ove priče je Mina, četrdesetogodišnja kompozitorka čiji je život krenuo stranputicom. Momak ju je ostavio preko poruke, izgubila je svoj prostor za vežbu i mora da komponuje u tišini. Komšije negoduju kad god se oglasi u svom stanu. Prijatelji i porodica negoduju kad god se oglasi bilo gde. Mina postepeno gubi svoj glas, a sve što želi jeste da se čuje.

 

Mina mora da radi tiho.

Mina piše sonatu za čitanje.

Sonata se sastoji od dvanaestotonskih nizova.

Mina piše bezvučnu muziku.

Mina je malčice avangardna.

 

Način na koji Dorte Nors bira da ispriča Mininu priču je takođe avangardan. Ne samo što je pisana u blankversu, rečenice kojima autorka vodi čitaoca kroz Mininu situaciju su izuzetno ogoljene – bez deskripcije, bez autorefleksije, nalik na statuse društvenih mreža. Šta radiš? O čemu razmišljaš? Takvim statusima nalik je i Minin odnos sa okolinom. Svi su bolji, lepši i uspešniji od nje, ili joj se makar tako čini – baš kao na društvenim mrežama. Minin bivši momak Lars je veoma uspešan, a devojka na koju je bacio oko je uspešna muzičarka koju svi vole. Tako barem kaže Fejsbuk. Njena majka piše blog na kojem otkriva mnogo više nego što bi trebalo, a od sestre je podilazi jeza.

 

Mini je potreban prostor za vežbu u kojem će nesmetano pustiti glas, i još važnije, u kojem neće čuti konstantan šum glasova drugih. Iako je knjiga veoma kratka, ritmičnost stila brzo postaje zamorna i neprijatna, poput bubnjanja u ušima. Možemo pretpostaviti da je to i bila namera Dorte Nors – da čitaoce uvuče u napetost i nervozu kakva se odvija u Mininoj glavi dok čita tuđe statuse, prati tuđe uspehe, ređa sopstvene neuspehe i konačno doživljava katarzu. ,,Minin život je sav blatnjav.” Roman je istovremeno potresan, duhovit i tragičan, baš kao i život svakoga od nas. Makar ona njegova strana koju ne delimo na društvenim mrežama.

Podelite: