Dobro došli u Palermo
Usred talasa juga, zadavljena je Romina, dvadesetogodišnjakinja iz dobre porodice. Odmah je osumnjičen Zefir, popularni pevač. Pripremite se za uzbudljivu priču iz pera Simone Tancini, "Boja straha".
Boja straha, roman koji je pisan gotovo kao dnevnički zapisi Viole, novinarke koja je igrom slučaja, ali ipak svojom odlukom, iz rodnog Rima prešla u Palermo na isti posao. Posao je isti, ali kolege, ljudi i grad su novi.
Grad je, kao i njegovi stanovnici, pravi oksimoron i ne znam da li bih volela da se zateknem u njemu. Viola ima retko neurološko stanje koga nije ni bila svesna, jer je verovala da svi vidimo svet istim očima. Ona svaku osobu, kao i muziku, vidi u određenoj boji. Tako i pamti ljude, po bojama. Rupe, kako ona kaže (tako kažemo svi mi sa neurološkim stanjima) u njenim neuronima joj smanjuju vid, ne oseća toplo ili hladno ravnoteža joj je loša i po stanju svojih nogu može da proceni spoljašnju temperaturu.
Viola je cinična, sarkastična i kao svaka novinarka jako radoznala. U Palermu je vruće, a jugo ni najmanje ne pomaže. Kada se desi brutalno ubistvo dvadesetogodišnje devojke već sutradan biva osumnjičen slavni kantautor Zefir.
Viola je upoznala Zefira, ali i devojku ranije i instiktivno je sigurna da je on nevin. Kada sledeća devojka bude ubijena Zefir je očajan jer ga sada krive za dva ubistva. Više igrom slučaja nego svojom željom Viola sve više biva uvučena u detektivsku priču romana koja je sve samo ne tipična.
Priča je tok svesti prožet Violinim razmišljanjima o ljudima, gradu u kome boravi a sve je samo ne gostoljubiv za njeno stanje. Ipak Viola nije osoba koju je potrebno žaliti, treba joj se diviti. Ona učestvuje u društvenom životu tog neobičnog grada, ostvaruje kakve takve odnose sa ljudima koje još uvek ne može u potpunosti da razume.
Njena duhovitost u svim situacijama je jednostavno zarazna. Uživala sam u vremenu koje sam provela uz ovu knjigu.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books