Deca i učenje o emocijama - 5 važnih saveta
Ono što je neophodno je da prvo naučimo decu da razumeju ono što osećaju, pa tek onda da svoja osećaja izraze rečima. Budući da deca ne umeju da "svojim rečima" kažu šta osećaju, potrebno je odvojiti vreme i naučiti ih onako kako bismo ih učili šta je koji predmet u kući i čemu on služi. Mala deca se mogu naučiti osnovnim emocijama kao što su sreća, ljutnja, tuga i strah već sa dve godine. Kako postaju stariji i nakon što nauče da prepoznaju svoje najosnovnije emocije, možete im objasniti emocije kao što su osećaj frustracije, nervoze, stidljivosti itd. Evo nekoliko načina na koje možete pomoći svom detetu da nauči jezik koji mu je potreban da izrazi svoja osećanja.
1. Steknite naviku da verbalizujete osećanja za koja verujete da vaše dete doživljava. Na primer, ako vam dete pritrči i zagrli vas nakon što neko vreme niste bili tu, možete reći nešto poput „neko je uzbuđen što me vidi“ ili „neko je srećan što sam kod kuće“. Označavanje osećanja vašeg deteta dok se dešavaju pomaže im da izgrade svoj rečnik osećanja.
2. Čitanje knjiga detetu je jedan od odličnih načina da se dete upoznaje sa raznim ljudskim emocijama. Budući da su stručnjaci primetili da su bes i plakanje vrlo često znaci da dete ne ume da izrazi svoju emociju na drugačiji način - pronašli su način da na jednostavan i zanimljiv način pomognete detetu da razume svoja osećanja. Terapeutske slikovnice u izdanju JRJ-a su knjižice koje će vašem detetu pomoći da, kroz kratke priče o životinjama i njihovim osećanjima, prepozna ta ista osećanja kod sebe. Na ovaj način, dete će vremenom uspeti da rauzume, pa i da verbalizuje osećanja poput stida, ljubomore, straha, krivice itd. Izbor svih Terapeutskih slikovnica možete pogledati OVDE.
3. Kada vaše dete učini nešto što bi moglo uznemiriti nekog drugog, recite mu kako bi njegovo ponašanje moglo izazvati osećaj kod drugih. Na primer, „Kada si uvredila svoju sestru, ona se osećala tužno i njena osećanja su bila povređena". Ovo će pomoći vašem detetu da bude svesno onoga što govori i čini drugima. Možete nastaviti tako što ćete pitati kako bi se osećali da mu je neko rekao istu stvar. Iako možda ne dobijete odgovor na ovo pitanje, ono će podstaći dete da razmišlja o ovoj emociji. Podsticanje vašeg deteta da se stavi u nečiju situaciju uči ga kako da bude empatičan. Empatija je važna životna veština koja će vašem detetu omogućiti da održi pozitivne odnose sa drugim ljudima.
4. Nađite odgovarajuće načine da izrazite svoja osećanja pred detetom. Deca nas uvek posmatraju i upijaju sve što radimo - verbalno, fizički i emotivno, dobro i loše. Ako vaše dete vidi da izražavate svoja osećanja na pozitivan način, vremenom će naučiti da čini isto. Međutim, ako vas vidi kako vičete i bacate stvari kada se uznemirite, veća je verovatnoća da će oponašati ovo ponašanje.
5. Pohvalite svoje dete kada rečima izrazi svoja osećanja. Imati samokontrolu da na odgovarajući način izrazite svoja osećanja nije lak podvig. Postoji mnogo odraslih koji to ne mogu da urade. Kada vam dete kaže kako se oseća umesto da to izrazi kroz bes, plakanje, šutiranje i udaranje, pohvalite ga za to. Čak iako dete izražava negativnu emociju poput ljutnje ili tuge - saslušajte ga i postavljajte mu potpitanja na temu tih osećanja, nemojte mu odmah objašnjavati zašto je ovo situacija u kojoj ne bi trebalo tako da se oseća.
