Debra Levi, KA KUĆI PLIVAJUĆI
Leta 1994. godine, Džo i Izabel letuju u iznajmljenoj kući u jugoistočnoj Francuskoj sa svojom četrnaestogodišnjom ćerkom Ninom i još jednim parom. Džo je pesnik, a njegova žena ratni reporter, dok se njihovi prijatelji sa kojima letuju bave prodajom suvenira u vidu primivnog oružja. Niko od njih nije spreman za susret sa Kiti, mladom ženom koju će jednog jutra samo zateći kako gola pluta u bazenu ispred kuće. Iako nije mrtva, kako se Džou isprva učinilo, smrt se na neobičan način širi kroz priču. Kiti bez imalo stida izlazi iz vode naga objašnjavajući kako je njena rezervacija propala i kako više nema gde da boravi.
Izabel i Džo su u braku koji je pun problema. Koliko god se trudila da tokom godina svog posla kao ratnog reportera ostane nežna i krhka žena, Izabelino iskustvo stradanja i užasa je ostavilo osetan trag. Nije bilo lako pomiriti takav posao sa ulogom majke i supruge, tako da je Džo uglavnom sam odgajao njihovu ćerku. Pojava Kiti, neobične žena koja je sama suprotnost njoj, za oboje predstavlja neku vrstu izazova, pa čak i spasa i Izabel je poziva da ostane.
Možda je ovo momenat koji će zaličiti na otvaranje neke seks komedije, ali tada počinje prava priča. Levi stvara savršeno realne scene koje u bljeskovima otkrivaju Kitino ludilo koje svi počinju da naziru, ali još uvek nisu u stanju da ga tačno odrede.
Razlog njenog pojavljivanja je ljubav prema Džoovoj poeziji, a i ona sama piše. Upravo je to zaplet priče, ako se tako može reći. Naime, Kiti je tu da bi nagovorila Džoa da pročita jednu od njenih ludih pesama.
Centralni likovi su savršeno predstavljeni, a Debra Levi kroz jednostavne scene, poput sedenja u kaficu, ulaska u grad i plivanja u bazenu, otkriva intimne detalje koji čitaoca teraju da do kraja uđe u njihov svet.
Ka kući plivajući, u izdanju IK Prometej, je roman koji istražuje gubitak i čežnju koji se prepliću kroz vreme i koji će vas odvesti na mesto na kome još niste bili.
