David Diop, BRAĆA PO DUŠI
Priča prati Afrikanca Alfa Ndiaia koji se tokom Prvog svetskog rata našao na evropskom frontu. On je već video i doživeo nepojmljive užase na „ničijoj zemlji“, ali od onoga dana kada je njegov prijatelj iz detinjstva, njegov brat po duši Mademba umro pred njegovim očima u najstrašnijim mukama, vrišteći od bolova koji mu je zadao bajonet i moleći ga da mu okonča patnju, što je on odbio nemajući snage za to, on više nije isti.
Ndiaie, u vrtlogu sopstvenog mraka, više ne misli ni o čemu osim o osveti. Rizikujući sopstveni život, on se prekriven blatom i pod okriljem noći uvlači na neprijateljski teren gde će sačekati svoj plen, vezati ga, rasporiti mu stomak i prerezati grlo, a potom vratiti u svoj rov sa dva trofeja – puškom neprijatelja i rukom koja je držala tu pušku.
Na početku, njegovi prijatelji podržavaju njegovo ludilo koje se nastavlja na isti način, smatrajući ga za hrabrost i junački podvig. Ipak, kada broj odsečenih ruku uzme maha, oni postaju zabrinuti i uplašeni, a njegov kapetan ga šalje na lečenje, ne mogavši više da prikriva ovakve „nezakonite“ postupke.
Ležeći u terenskoj bolnici, Alfa Ndiaie nalazi smirenje u mislima koje ga vraćaju u zemlju svog detinjstva, u Afriku. On se priseća svog odrastanja, reke na kojoj je lovio ribu, mirisa zemlje... Tamo je na kratko okusio ljubav, ali i osetio veliki bol zbog nestanka majke.
David Diop koristi izvorni jezik naroda Volof i time stvara poseban ritam i stil koji doprinose potpunom uživljavanju u priču. On nije želeo da iznese hladne činjenice o Velikom ratu, već da ga predstavi realno, kroz um jednog od učesnika i time osvetli ludilo koje ne prestaje ni nakon borbi u rovovima. Autorova namera nije bila da prikaže samo nečovečnost rata, već i da ispravi nepravdu propagande koja ovakve ljude predstavlja kao puke varvare željne terora.
