Dag Sulstad, STIDLJIVOST I DOSTOJANSTVO, Dereta
piše: Aleksandar Petrović
Bezazleno otvaranje kišobrana može vam promeniti sudbinu, naravno na gore, pogotovu ako ste sredovečni gimnazijski profesor norveške književnosti opsednut Ibsenom. Kada tome dodamo kišni dan, školsko dvorište puno preglasnih učenika i samo naizgled idiličan život sa suprugom lako možemo da pretpostavimo da će kišobran završiti polomljen u paramparčad, previše radoznala učenica biće opsovana, a bes koji je probio sve zaštitne granice ličnosti Elijasa Rukle nepovratno će pokrenuti spiralu događaja koja će od njega napraviti otpadnika od uređenog društva. Kako posmatramo događaje koji su Elijasa doveli do tačke pucanja shvatamo da vrlo lako možemo da pronađemo sebe u onome što se njemu dešava. Iako gaji veliku strast prema Ibsenovim delima koju želi da prenese đacima, oni su potpuno nezainteresovani za ono što ima da im kaže. Analiziranje Divlje patke za njih je mučenje i oni broje minute do kraja časa i spasonosnog zvona. Svaki njegov trud nailazi na zid dosade. Zato, kada ga ni kišobran ne posluša i odbije da se otvori na pljusku, to u Elijasu izaziva potpuni krah. Čaša je prepuna i krajnje je vreme da se isprazni kako bi se ponovo napunila. Ubrzo posle kratkog oduška koji je dozvolio sebi u tom tužnom dvorištu shvata da je njegova karijera profesora završena, da više niko neće želeti da ga zaposli, a da ga kući čeka žena sa novčanim zahtevima. I po prvi put mu je svejedno. Jedino za šta ima snage je da pogleda unazad i zapita se o sopstvenim izborima koje je načinio u životu, o braku koji mu je pružao lažnu sigurnost, o ušuškanosti koja ga je zapravo uznermiravala i sopstvenom položaju u svetu koje se nepovratno menja i srlja u ne baš tako svetlu budućnost.
Sigurnosti više nema i pred njim je sada ogoljeno postojanje i odluka kako će ga preživeti.
