Da li se osećate kao Strankinja?
Neobičan roman – memoari, ispisan u fragmentima, prateći tok misli autorke naizmenično između prošlosti i sadašnjosti. Sećanja su sklona promenama, pa je tako i roman započet.
Klaudijini roditelji imaju sasvim različito sećanje na svoje upoznavanje. Dok njena majka kaže da je svog muža upoznala spašavajući ga od skoka sa mosta u samoubistvo, otac tvrdi da je ipak on nju spasio tokom pljačke.
Oba njena roditelja su gluva. Ljudi koji nikada svoju decu nisu naučili znakovni jezik, niti su ga oni koristili. Svi u porodici su imali neki sasvim drugačiji način komunikacije. Roditelji su joj bili i psihički jako nestabilni, odlazili su, dolazili i nije ni sasvim jasno kako su uspevali da se brinu o dvoje dece.
Klaudija je rođena u Njujorku i veliki deo familije joj živi tamo, ali odrasla je u malom selu u Italiji gde su se njeni roditelji preselili pred njen polazak u školu. Svuda i uvek je bila strankinja, ni Amerikanka ni dovoljno Italijanka, sa invalidnim roditeljima koji su zbog izražene tvrdoglavosti svojoj deci veoma otežali detinjstvo.
Autorka se očigledno bori da dođe do svog ličnog identiteta, što se najbolje vidi kroz pitanje šta je porodica i kako nas oblikuje.
Svakog dana sam mislila da me je porodica definisala, da su me definisale ekonomske i geografske prilike, zatim sam shvatila da je najdublji i najvažniji uticaj na mene imala druga osoba, s kojom nisam bila u bratskoj vezi i nisam bila u krvnom srodstvu. Ali ova knjiga nije samo o porodici. Knjiga je o svemu i opet nekako o ničemu određenom.
Jako melanholičan roman. Klaudija je prenela svoju priču, koja je kažu delom ipak fikcija, veoma sirovo i ogoljeno. Pričala je na razne teme na sebi svojstven način, ali uvek u pozadini je bila porodična priča koja je izuzetno teška, a opet je nebrojeno puta uspela da me nasmeje.
Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books
