Da li čitate površno?

Čitanje knjige u jednom dahu smatra se poželjnim. Sa strane posmatrano to znači da vam je knjiga bila toliko zanimljiva da niste mogli da je ostavite dok je ne pročitate, ali i da imate više vremena da pročitate još knjiga za razliku od ostalih koji razvlače sa čitanjem. A u savremeno doba uvek postoji neka vrsta takmičenja tako da ni čitanje knjiga nije izuzetak. Često se smatra da je najbolji čitalac onaj koji pročita najviše knjiga.

Ovakav način čitanja čak se smatra prestižnim, a aplikacije i učitelji brzog čitanja pomažu nam da postignemo što bolje rezultaet. Međutim, pre nekoliko vekova pročitati knjigu u jednom dahu bilo je za osudu.

U istoriji književnosti poistovećivanje čitanja sa hranom i ishranom postalo je tradicija. Od renesanse, ovakva poređenja koristila su se za klasifikovanje određenih vrsta književnih dela i čitalaca. Na primer, Fransis Bejkon je napisao da „Neke knjige treba probati, druge progutati, a poneke treba pažljivo žvakati i svariti“. U 17. veku govorilo se kako je neispravno čitanje isto što i loša probava, jer se posledice površnog čitanja mogu odraziti na raspoloženje i zdravlje kao i na razgovore koje vodimo. S moralne tačke gledišta, ako delo nije dobro svareno, dolazi do zastoja u duhovnom razvoju čoveka tvrdio je Ben Džonson.
 

U 18. veku, pisci počinju da prave razliku između apetita, koji je povezivao čitanje sa čovekovim telom, i ukusa, koji je pravio sponu između književnosti i uma. Pravilno čitanje je bio logična posledica istančanog ukusa, što je bila odlika onih sa visokim stepenom obrazovanja. S druge strane, oni nestrpljivi koji su proždirali knjige smatrani su vulgarnim.

Roman kao književno delo koje se lako čita je novijeg datuma i stvoreno je da zadovolji potrebe širokih narodnih masa. Ozbiljni kritičari su ih opisivali kao namirnicu kojom se zadovoljavaju nezdravi apetiti. Takođe, roman je vrsta štiva koje je omiljeno kod žena, a pošto je povezano sa telesnim trebalo ih je odbaciti, za razliku od delā koja su čitali muškarci, a koja su bila povezana sa umom i intelektom.

Kao posledica ovakvih razmišljanja, počela je da se pravi razlika između etički idealnog sporog čitanja i prostog gutanja knjiga koje se pripisivalo hedonizmu i nedostatku inteligencije.

Sve dinamičniji način života dvadesetog doveo je do toga da ovakav stav polako izgubi smisao. Pojavile su oštre kritike poređenja ishrane sa čitanjem. Malo po malo, prevaziđena je podela na uživanje u čitanju i proždiranja knjiga i čak je počela da se smatra politički nekorektnom. Odnedavno, termin gutati knjige vratio se u upotrebu, ali sa pozitivnom konotacijom. Proždiremo samo ono što nas je veoma zainteresovalo, što je veoma teško u današnjem svetu kratkotrajne pažnje.

Takvo čitanje oblikuje i način pisanja i dela – često se koristi tehnika preterane upotrebe dramatičnih i neizvesnih situacija. Ipak ne bi bilo loše da zadržimo ponešto od starinskog načina razmišljanja kada su u pitanju ishrana i čitanje. Što će reći, pogutati neku knjigu nije nužno dobra stvar, potrebno je razviti naviku sporijeg čitanja radi boljeg varenja i razumevanja.