Čudo, Ema Donahju
Čudo je uzbudljiv i atmosferičan roman smešten u Irsku XIX veka, u vreme nakon Velike gladi. To je priča o devojčici Ani O’Donel, za koju se veruje da preživljava bez hrane, i engleskoj bolničarki Lib Rajt, koja je zadušena da istraži da li je reč o božanskom čudu ili o obmani.
Na granici istorijskog trilera i psihološke drame, roman preispituje odnos nauke i vere, traume i nade, tela i duha. Domaći čitaoci imaju priliku da roman čitaju u vrhinskom prevodu Vladimira D. Jankovića.
Rođena u Dablinu 1969, Ema Donahju je dvostruka irska emigrantkinja: osam godina provela je u Kembridžu, u Engleskoj, gde je diplomirala na književnosti osamnaestog veka pre nego što će se preseliti u London u Ontariju, u Kanadi. Migrira stalno i između književnih žanrova; piše za televiziju, za pozorište, za radio, a piše i istorijske i savremene romane i kratke priče. Njen međunarodni bestseler Soba proglašen je 2010. za Knjigu godine u izboru Njujork tajmsa, a našao se i u najužem izboru za nagrade Men Buker, Komonvelt i Orindž. Filmska adaptacija ovenčana je priznanjem za najbolji prvi scenario na dodeli priznanja Independent Spirit Awards, a bio je nominovan i za Oskara za najbolje adaptirani scenario. Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Eme Donahju Kapuljača, u prevodu sa engleskog Ane Ješić.
Uspešna filmska adaptacija romana Čudo snimljena je 2022. godine.
Roman Čudo deo je Heliksovog projekta „Svet u kome živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom“, realizovanog uz podršku programa Kreativna Evropa.
Roman Čudo irske autorke Eme Donahju započinje u sumornom pejzažu Irske XIX veka, zemlje obeležene traumom nakon Velike gladi. U ovo okruženje stiže Lib Rajt, engleska medicinska sestra školovana pod vođstvom Florens Najtingejl, kako bi nadgledala jedanaestogodišnju Anu O’Donel – devojčicu koja, prema tvrdnjama porodice i zajednice, već mesecima ne uzima hranu, ali je i dalje živa. Između racionalne posmatračice i deteta koje postaje oličenje božanskog proviđenja, Donahju gradi priču koja izmiče jednostavnim tumačenjima i postavlja pitanje: gde prestaje vera, a počinje obmana?
Roman se kreće na tankoj liniji između istorijskog trilera i psihološke drame, ali njegova suština leži u preispitivanju odnosa nauke i religije. Glad, koja se u romanu javlja i kao kolektivno sećanje i kao intimno odricanje, postaje središnja metafora. Telo devojčice u isto vreme je i znak nade i opasna iluzija, mesto na kojem se sudaraju različiti pogledi na svet – empirijsko i dogmatsko, individualno i zajedničko, lično i političko. Ema Donahju nas podseća da potreba za čudom često izvire iz nemoći da se podnese stvarnost, ali i da svaka vera, ako se dovede do krajnosti, nosi u sebi opasnost.
Atmosfera romana oblikovana je sa posebnom pažnjom: sivi horizonti, miris treseta i ritmovi ruralnog života stvaraju scenu u kojoj se svaka reč i svaki gest pretvaraju u naboj. Autorka ne gradi tenziju spektaklom, već suptilnim detaljima, šapatima i tišinom. U toj tišini odvija se i odnos između Lib i Ane – sveden, ali emocionalno snažan, odnos koji nosi roman i ostaje u sećanju dugo nakon čitanja.
Čudo je mnogo više od istorijske fikcije. To je roman o ljudskoj potrebi da pronađe smisao u nedaći, o granici između nade i zablude, o društvu koje se oslanja na čuda umesto na znanje. Donahju pokazuje kako književnost može postati prostor u kojem se prepliću nauka i vera, i u kojem pitanje života i smrti nikada nema jednostavan odgovor.