ČUDNA PONAŠANJA POZNATIH PISACA

ČARLS DIKENS

Pre pojave današnje svremene tehnologije ljudi su se zanimali na razne načine. Jedan od najneobičnijih vidova zabave imao je slavni Dikens. To je bila pasija koju je otkrio u pariskoj mrtvačnici.

Profesor državnog univerziteta u Kaliforniji Hari Stoun kaže da je piščeva fascinacija mrtvačnicom prevazišla istraživanje. Dikens je toliko opširno pisao o onome što je nazivao „privlačna odbojnost“ i provodio toliko vremena gledajući tela pokojnika, da je počeo da pati od noćnih mora i halucinacija. Takođe je bio opsednut i skicama i slikama živih koji jedu mrtve. Profesor Stoun je uspeo da prikupi više od 300 odlomaka iz Dikensovih spisa koji svedoče njegovom oduševljavanju kanibalizmom.

Ovaj veliki pisac je imao veliki uticaj na kulturu mrtvačnica kakva je postojala 1856. godine kada je obelodanjeno kako se bez ikakvog respekta postupa sa telima umrlih koja su bacana na gomile. Tada se narod obratio upravo njemu za pomoć i, zahvaljujući njegovoj intervenciji, prema telima se nadalje odnosilo sa poštovanjem i dostojanstvom.

SER ARTUR KONAN DOJL

Nesporno veliki mozak, tvorac čuvenog Šerloka Holmsa, Artur Konan Dojl je, pored ljubavi prema misteriji i pisanju, imao je i veliku opsesiju okultizmom i spiritizmom. Prema Kristoferu Sandfordu, autoru knjige „Čovek koji je bio Šerlok“, koji je odlično poznavao Dojlov život, verovatno je Dojlov otac prihvatio ideju spiritizma kao legitimnu nauku. Kada se uzme u obzir sva strahota koju je doneo Prvi svetski rat i tolike živote koje je odneo, nije ni čudo da je spiritizam u to vreme postao raširen među ljudima. Potreba da se kontaktiraju drage osobe koje je odneo ratni vihor bila je osnova ovog verovanja i Dojlovog oca koji je izgubio jedanaest članova porodice.

Interesantna je priča da je Artur Konan Dojl čak ostao i bez prijatelja zbog svoje preterane zaluđenosti okultizmom. Njegov blizak prijatelj Hari Hudini, koji ni u šta nije verovao, na kraju je pristao na seansu na kojoj su prizvali njegovu pokojnu majku koja im se tom prilikom obratila na engleskom koji nikada tokom života nije znala. Tada je Hari zauvek prekinuo ovo prijateljstvo, ali tvorac Šerloka Holmsa je ostao ubeđen u onostrani život.

MARKIZ DE SAD

Sasvim sigurno svakome poznat, Markiz de Sad je jedna od najkontroverznijih ličnosti u istoriji. Njegovi mračni i bolesni opisi dugo su bili zabranjivani, porodica ga se odricala, a Francuska je njegova dela objavila tek 1957. godine.

Istraživanja o njegovom životu su pokazala da je umro u azilu 1814. godine. Tokom njegovog života je zabeleženo više incidenata u kojima su se odigravale bolesne sado-mazohističke radnje o kojima je bolje ni ne pisati. Ipak, pomenućemo jedan slučaj koji je podrazumevao zatvaranje pet žena i jednog muškarca kako bi sve De Sadove najrazvratnije fantazije bile zadovoljene.