Čovek sa previše knjiga

On je podstanar koji previše čita.

Benu Hameru, dugogodišnjem stanovniku Midvuda, preti iseljenje iz iznajmljenog stana jer kako kaže stanodavac, njegova ogromna zbirka knjiga i papira predstavlja opasnost zbog izbijanje požara.

Hamer, 67, od 1973. godine živi u istom jednosobnom stanu, a pre dve godine odobreno mu je zamrzavanje stanarine koju plaća manje od sedamsto dolara mesečno. Za stanove s jednom spavaćom sobom u stambenim zgradama u području Midvud plaća se između 1400 i 2500 dolara mesečno.

"Stan si držao u izuzetno nehigijenskim i nezdravim uslovima i na taj način prekršio ugovor o najmu", navodi se u obaveštenju koje je Ben dobio. U stanu su od poda do plafona poslagane knjige, kutije, torbe, papiri, otpaci, ormarići i drveni sanduci.

“Ovaj stanar je doslovno napunio dom papirom i na taj način povećao rizik za izbijanje požara kako za sebe tako i celu za zgradu. Neprestano smo tražili da reši tu situaciju, ali odgovora nije bilo." izjavio je Nelson Diaz, upravnik zgrade.

"Optužuju me za sve živo od potapanja Lusitanije do širenja bubonske kuge", rekao je Hamer.

Ulaz u Benov stan kroz dugi, uzani hodnik, s jedne strane je do plafona obložen policama s knjigama, a na drugoj porodičnim fotografijama. U spavaćoj i dnevnoj sobi natrpane su kutije. Po zidovima prašnjavog stana vise uramljene fotografije i plakati brodova na kojima je radio. Ipak, Hamer tvrdi da nema rizika i kaže da njegov stanodavac želi da iznajmi stan po tržišnoj ceni.

"Moj stan bismo mogli nazvati bibliotekom, ali ga moj stanodavac naziva opasnošću od požara", rekao je.

Njegovi advokati se slažu sa njim.

"Beskrupulozni stanodavci koristiće raznorazne taktike kako bi izbegli zakonske obaveze i povećali stanarinu", navodi se u saopštenju Društva za pravnu pomoć.

Hamer, koji je knjige počeo da sakuplja još kao dete, i nikada nije prestao, istrajava u tvrdnji da nije nagomilavač - za njega svaka knjiga ima posebno značenje.

Knjige su u kuhinji i u kupatilu. Knjige, knjige i još knjiga o svemu i svačemu, od rane cionističke istorije i moderne američke književnosti do pomorstva.

"Važne su mi. Za razliku od mnogih ljudi, ja poštujem štampanu reč. Nisam medijska ličnost. Nisam vlasnik televizijske stanice ", rekao je.

Hamer shvata da ne vidi svako njegovu zbirku knjiga na način na koji on to čini.

"Za mene je to vredno. Za nekog drugog, to je samo hrpa papira.“