Čije rođendane slavimo u avgustu?

Novi mesec, novi rođendanci!

Rej Bredberi - „Ja ne pokušavam da opišem budućnost. Ja pokušavam da je sprečim. „

Veliki pisac horora i naučne fantastike, Rej Bredberi, rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, (Ilinois, SAD).
Važi za autora koji je svojim delima postavio visoke žanrovske standarde u tretiranju tema i spisateljskoj veštini, čime je ušao u istoriju svetske književnosti XX veka.
Mnoga njegova dela doživela su filmske i TV ekranizacije, a kao naročito uspešne navode se Farenhajt 451, Fransoe Trifoa i Nešto zlo ovamo ide iz 1983. godine.
Bredberi je godinama pisao scenarije za Alfred Hičkok predstavlja i Zonu sumraka, a 1953. je uradio scenario za film Mobi Dik u režiji Džona Hjustona. Njegova TV serija Pozorište Reja Bredberija pobrala je brojne nagrade.
Iako je poslednjih godina bio vezan za kolica usled preživljenog srčanog udara, bio je izuzetno aktivan i u devedesetim godinama objavljujući priče, romane, poeziju i pišući scenarije za filmove.
Bredberi je 2007. godine dobio Pulicerovu nagradu za izuzetan doprinos stvaralaštvu iz oblasti naučne fantastike i lepe književnosti, a nosilac je i medalje časti, koju su pored njega dobili pisci Artur Miler i Filip Rot.
Kad su 1971. godine astronauti misije Apolo 15 sleteli na Mesec, jednu lunarnu formaciju nazvali su Maslačkov krater, u čast Bredberijevog romana Maslačkovo vino.
Rej Bredberi je preminuo 05. juna 2012. godine u Los Anđelesu.
 

Herman Melvil - „Mene muči neki večni svrab za veoma udaljenim stvarima. „

Herman Melvil rođen je 1. avgusta 1819. u Njujorku kao jedno od osmoro dece imućnog trgovca i njegove žene.
Kada je Melvilu bilo 12 godina, otac mu je umro i celu porodicu ostavio praktično bez prebijene pare. Melvilovo školovanje okončano je u petnaestoj, kada je počeo da obavlja niz poslova, radeći kratko kao bankarski činovnik, zemljoradnik i učitelj. Sa 18 godina Melvil je putovao kao mali od palube do Liverpula; to prvo putovanje ulilo je u njega doživotnu ljubav prema moru i plovidbi.
Kada se vratio, predavao je u školi na severu države Njujork, pre nego što je u dvadeset prvoj isplovio na kitolovcu prema južnim morima, u pustolovini koja je nadahnula delo Mobi Dik.
Posle 18 meseci, razočaran zbog kapetana tiranina, Melvil je napustio brod na Markiskim ostrvima, gde su ga zarobili ljudožderi, pa je posle tog iskušenja kasnije napisao romane Tajpi i Mardi. Četiri meseca kasnije izbavio ga je jedan australijski brod i Melvil je otplovio na Tahiti, gde je radio u polju i istraživao ostrvski život, koji je kasnije opisao u Omuu. Otplovio je s Tahitija 1843. na kitolovcu prema Havajima, da se tamo prijavi kao mornar u brod ratne mornarice.
Melvilov život na fregati poslužio je kao osnov za Belu bluzu. Kad je otpušten iz mornarice, 1844. godine, Melvil se vratio kući i počeo da piše prozu na osnovu svojih doživljaja. Njegovih prvih pet knjiga – egzotične pustolovne priče Tajpi (1846), Omu (1847), Mardi (1849), Redbern (1849) i Bela bluza (1850) – brzo su donele Melvilu slavu i veliki broj čitalaca. Godine 1850. Melvil i njegova žena, kojom se oženio 1847, preselili su se u Masačusets, gde je on postao veliki prijatelj s Natanijelom Hotornom. Melvilova popularnost počela je da jenjava sa objavljivanjem epskog romana Mobi Dik (1851). Iako je nastavio da objavljuje romane, kratke priče i poeziju sve do smrti, Melvil nikada nije ponovo stekao književni uspeh. Od 1857. do 1860. bezuspešno je pokušavao da zarađuje kao predavač.
Osiromašen, Melvil se preselio u Njujork, gde je 1866. godine dobio posao carinskog inspektora, posao na kojem će ostati 19 godina.
Melvil je svoje poslednje godine proveo zaboravljen i njegova smrt 28. septembra 1891. prošla je nezapaženo.
Ponovno vrednovanje kod književnih znalaca trideset godina kasnije uspostavilo je Melvilov ugled velikog književnika. Njegovo poslednje delo, Bili Bad, završeno neposredno pre njegove smrti, konačno je objavljeno 1924. godine.

Suzan Kolins - „Nikad ne zaboraviš čije je lice bila tvoja posljednja nada.“

Suzan Kolins je rođena 10. avgusta 1962. godine.
Američka je književnica i televizijska spisateljica. Najpoznatija je kao autorka serije distopijskih knjiga za mlade Igre gladi.
Započela je svoju karijeru 1991. godine kao pisac dečjih televizijskih emisija.
Nakon što je upoznala dečjeg autora Džejmsa Proimosa dok je radio na Kids’ WB emisiji Generation O!, Kolinsova se inspirisala da sama piše knjige za decu i napisala je veći broj dobro prihvaćenih i može se reći veoma uspešnih.
U septembru 2008, Scholastic Corporation je objavio Igre gladi, prvu knjigu trilogije Suzan Kolins.
Igre gladi su delimično inspirisane grčkim mitom o Tezeju i Minotauru. Još jedna inspiracija bila je karijera njenog oca u vazduhoplovstvu, koja joj je dala uvid u siromaštvo, glad i posledice rata.
Druga knjiga trilogije, Lov na vatru, objavljena je u septembru 2009. godine, a treća knjiga, Sjaj slobode, objavljena je 24. avgusta 2010. U roku od 14 meseci, samo u Severnoj Americi štampano je 1,5 miliona primeraka prve dve knjige Igre gladi koje se bile na listi najprodavanijih Njujork tajmsa više od 60 nedelja zaredom.

Knut Hamsun - “Takva je ljubav. Ona može da uništi čoveka, i nanovo ga podigne i preporodi. Danas može da voli mene, sutra tebe, a već sutra uveče nekog stranca, toliko je nestalna. Ali može i da bude čvrsta kao nesalomljiv pečat, može neugasivo da plamti do samrtnog časa.”

Knut Hamsun zasigurno je jedan od najpoznatijih norveških pisaca. Rođen je 4. avgusta 1859. godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
Prvo što čitaoci njegovog opusa primete jeste dinamičan, a ujedno nežan jezik kojim Hamsun vešto slika svet svojih junaka. Često se naziva majstorom skandinavske verzije psihološkog romana što se zapaža u načinu na koji prikazuje život svojih protagonista. Drama je duboko inkorporirana u njegova dela, na čijem se čelu uglavnom nalazi običan čovek koji neprestano pokušava da uhvati srž života, ali mu ona izmiče iz šaka. Upravo je ta crta njegovog stvaralaštva privukla mnoge pisce potonjih generacija, koji su u Hamsunu pronašli uzor. Jedan od njih je i Franc Kafka, te postoje mnoge sličnosti između sveta Kafkinih junaka, bilo to svet u kome se zatekao Jozef K. U romanu Proces ili Karl Rosman, protagonista romana Nestala osoba i sveta koji stvara Hamsun i u kome su se obreli njegovi junaci.
Ono što je Edvard Munk uradio u slikarstvu na svojim ekspresionističkim platnima, Hamsun je uspeo u književnosti – stvorio je svetove u svojim romanima koji uvek postoje negde na ivici istine i nečega što vam se samo prviđa. Sačinjeni su od drhtaja života uparenih sa tmurnim i teškim što svaki čovek nosi u sebi i u isti mah dočaravaju težnju, zanos, smeh i plač. Glad za stvaralaštvom je veća i važnija od gladi za ovozemaljskim zadovoljstvima. Ona prednjači. Samo kada nju zadovolji, Hamsunov junak će dosegnuti ono za čime traga. Ne samo Hamsunov junak, već i svi mi.

Meri Šeli - „Iako se, možda, sastoji samo od patnji, život mi je mio, i ja ću ga braniti.“

Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn.
Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine.
Sve do sedamdesetih godina 20. veka Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.

Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books