Čije rođendane slavimo ovog septembra?

Vilijam Golding - „Možda ima zveri… a možda smo to mi sami”

Vilijam Golding rođen je 19. septembra 1911. godine
Bio je britanski romanopisac i pesnik. Godine 1930, Golding se upisao na Univerzitet u Oksfordu, Koledž Brejsnoz, gdje je tokom dve godine pratio predavanja iz prirodnih nauka, da bi se na kraju prebacio na englesku književnost. Diplomirao je u leto 1934. godine, a nešto kasnije iste godine u Londonu je izašla njegova prva knjiga, Pesme
Tokom Drugog svetskog rata, Golding se borio u Kraljevskoj mornarici, a učestvovao je i u poteri i potapanju najmoćnijeg nemačkog ratnog broda, Bizmarka. Učestvovao je i u iskrcavanju u Normandiji, komandujući brodom koji je ispaljivao salve raketa na plaže, a zatim i u pomorskoj akciji kod Valherena.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1983. godine, kao i Bukerove nagrade za književnost 1980. godine, a 1988. je dobio titulu viteza.
Najpoznatiji je po svom romanu Gospodar muva.

Frensis Skot Ki Ficdžerald - „Hajde da naučimo da pružimo ruku prijateljstva čoveku dok je živ, a ne kada je mrtav. „

Frensis Skot Ki Ficdžerald rođen je 24. septembra 1896. godine.
Bio je američki pisac romana i novela koje su obeležile Džez eru. Smatra se jednim od najvećih pisaca 20. veka.
Ficdžerald pripada grupi koja se nazivala „Izgubljenom generacijom,“ Amerikancima rođenim 1890-ih, a koji su sazreli za vreme prvog svetskog rata.
Vreme provedeno u Parizu dvadesetih godina 20. veka pokazalo se kao najuticajnija decenija u Ficdžeraldovom razvoju. Ficdžerald je napravio nekoliko izleta po Evropi, uglavnom u Parizu i po francuskoj rivijeri, i sprijateljio se sa mnoštvom članova američke dijaspore u Parizu, pre svega sa Ernestom Hemingvejem.
Iako je Ficdžeraldova strast bila pisanje romana, samo se njegov prvi roman dovoljno dobro prodavao kako bi izdržao raskošni život koji su on i Zelda usvojili kao poznate ličnosti Njujorka
Napisao je četiri romana, peti ostavio nedovršenim, a opus mu uključuje mnoge novele na temu mladosti, očaja i starenja.

Karlos Ruis Safon - „Knjige su ogledala: u njima vidiš samo ono što već nosiš u sebi. „

Karlos Ruis Safon, španski pisac, rođen je 25. septembra 1964. godine u Barseloni.
Karijeru je započeo pišući knjige za omladinu, i za taj rad je dobio brojne nagrade i priznanja.
Od 1994. do 2006. godine živeo je u Los Anđelesu i, uporedo s pisanjem knjiga, radio je na pisanju scenarija u Holivudu.
Prvi roman za odrasle – Senka vetra, napisao je 2001, i ovo delo dobilo je brojna međunarodna priznanja i pohvale od kritičara širom sveta i postalo jedan od najčitanijih romana španske i evropske književnosti u poslednjih nekoliko decenija.
Nakon pauze od sedam godina, Safon je objavio novi roman – Igra anđela, koji takođe pripada ciklusu o misterijama Barselone i Groblju zaboravljenih knjiga. I ovaj roman doživeo je veliki uspeh i potvrdio značajno mesto Karlosa Ruisa Safona u savremenoj književnosti.

Mario Benedeti - „Uostalom, smrt je samo simptom života.“

Mario Benedeti je rođen 14. septembar 1920. godine.
Bio je urugvajski pisac, pesnik, romanopisac, pripovedač i kritičar.
U pripovednoj prozi obrađuje situacije obeležene rutinom gradske svakodnevice i sudbine određene političkom diktaturom.
Usled državnog udara 1973., Mario napušta posao na Univerzitetu i sva politička zaduženja i odlazi u izgnanstvo, 10 godina van svoje zemlje, boraveći u Argentini, Peruu, Kubi i Španiji. Te godine ostaju zapamćene, kao najduže godine njegovog života, živeći odvojeno od svoje zemlje i supruge (koja je ostala u Urugvaju da bi čuvala njenu i njegovu majku). Svaka godina, politička situacija, druga država, nada za povratak kući, ostavili su dubok trag u vidu napisanih dela.
Bio je nagrađivan više puta u različitim državama,
Jedan je od najvećih pisaca Latinske Amerike.

Migel de Servantes - „Svaki čovek je dete svojih postupaka. „

Migel de Servantes rođen je 29. septembar 1547. godine.
Bio je španski pesnik, dramaturg i iznad svega prozni pisac.
Smatra se jednom od najvećih figura španske književnosti.
Prema svojim delima, pripada kako renesansi, tako i baroku i zlatnom veku španske književnosti, te na neki način predstavlja sintezu ova dva pravca.
U svetu je poznat kao autor prvog modernog romana i najprevođenije knjige posle Biblije, Don Kihota.
Servantes je retko davao podatke o svom životu, više je o istom govorio kroz svoje izmišljene likove ili kroz prologe i posvete.
Bio je svedok vrhunca moći i početka opadanja velike španske imperije koja se u to doba prostirala na tri kontinenta.
Migel de Servantes umro je u sedamdesetoj godini života. Sahranjen je 23. aprila 1616. godine. Datum njegove sahrane je opšteprihvaćen datum njegove smrti, a sve prema tadašnjim običajima. Tog datuma se obrležava svetski dan knjige.