Čije rođendane slavimo ovog aprila?

Stigli smo do aprila, pa nastavljamo dalje sa slavljem! Čiji nas to rođendani očekuju i koje autore slavimo, saznajte u nastavku teksta...

Hans Kristijan Andersen - Nije dovoljno samo živeti! – reče leptir, Potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cveća!

Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac, nadaleko poznat po svojim bajkama za decu. Rođen je u Odenseu, u Danskoj, 2. aprila 1805. godne.Iako njegova porodica nije bila naročito imućna, Hans Kristijan se školovao u najprestižnijim školama. Ove okolnosti kasnije su podstakle glasine o tome kako je Andersen bio kraljevske krvi.

1819. Adersen je otputovao u Kopenhagen da bi radio kao glumac. Nakon nekog vremena, vratio se školovanju, imajući uz sebe zaštitnika Džonasa Kolina. Otprilike u ovo vreme je i počeo da piše, a Kolin ga je podržavao, međutim, profesori nisu. Tada su počele glasine o tome kako su on i Kolin bili u ljubavnoj vezi. Iako se zaljubljivao nekoliko puta, Andersen se nikada nije oženio. Osećanja su se rađala i prema ženama i prema muškarcima, ali mu nikada nisu bila uzvraćena. Andersenov privatni život podstakao je mnoge akademske analize o mogućim homoerotskim temama u njegovom radu.

Za svoja dela prvi put dobio je priznanje 1829. godine zahvaljujući kratkoj priči “Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“. Posle toga objavio je dramu, knjigu poezije i putopis. Kao mladi pisac pun potencijala, stekao je kraljevu naklonost, a kralj mu je dozvolio da putuje Evropom i usavršava svoje pisanje. Roman koji je napisao u Italiji, “Improvizator“, objavljen je 1835. godine. Iste godine Andersen je počeo da piše bajke.

Narednih decenija, nastavio je da piše i za decu i za odrasle, unovčio je nekoliko autobiografija, pisao putopise i poeziju kroz koju je uzdizao vrline Skandinavaca. Međutim, kritičari i čitaoci prevideli su priče koje su danas klasici, “Mala sirena“, “Carevo novo odelo“, “Palčica“, “Snežna kraljica” i “Devojčica sa šibicama“.

Vilijam Šekspir - Glupak misli da je mudrac, ali mudrac zna da je neznalica.

Vilijam Šekspir je bio engleski pesnik, dramski pisac i glumac, kojeg smatraju najvećim piscem na engleskom jeziku i najvećim dramskim piscem svih vremena.

Napisao je ukupno 38 pozorišnih drama i 154 soneta. Iako se malo zna o njegovom životu, njegova dela kao što su „Hamlet”, „Romeo i Julija”, „Kralj Lir”, imaju veoma veliki uticaj na književnost i pozorište već više od 400 godina. Vilijam Šekspir je rođen u Stratfordu na Ejvonu, a kršten je nekoliko dana posle, 26. aprila 1564. godine. Bio je treći od osmoro dece i najstariji sin. Njegov otac je bio uspešan trgovac, Džon Šekspir. Vilijam je najverovatnije pohađao školu u Stratfordu. Nema podataka da je išao na fakultet.

Vilijam se oženio 1582. godine kada je imao samo 18 godina, 8 godina starijom ženom po imenu En Hatavej. Njihovo prvo dete, Suzana, rođena je šest meseci nakon venčanja. Dve godine kasnije dobili su blizance, Hamneta i Džudit, ali je njihov sin preminuo kada je imao samo 11 godina.Nakon toga nema podataka o Šekspirovom životu između 1585. i 1592. godine (tzv. „izgubljene godine”).

Pretpostavlja se da se preselio u London, bez svoje porodice i otpočeo karijeru u pozorištu. Izgradio je uspešnu karijeru pisca, glumca i suvlasnika glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlenda”, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi”, nakon krunisanja kralja Džejmsa I, 1603. godine. Pored toga je i režirao i pisao svoje drame. Posvetio je svoj život pozorištu. Postoje mnoge priče o Šekspiru koje govore o njegovim „izgubljenim godinama” i počecima u Londonu. Navodno je Nikolas Rou, prvi Šekspirov biograf, zabeležio da je morao da pobegne u London jer su ga gonili zbog lovokrađe jelena. Druga priča govori da je Šekspir započeo svoju karijeru u pozorištu timareći konje vlasnika pozorišta u Londonu. Drugi podaci govore da je bio seoski učitelj. Ne postoje dokazi da su te priče istinite.

Šekspirove prve drame su napisane na konvencionalan način tog vremena, sa metaforama i retoričkim pitanjima koja se nisu uvek prirodno uklapala sa radnjom priče i likovima. Međutim, Šekspir je bio veoma inovativan prilagođavajući tradicionalan način pisanja svojim potrebama i na taj način stvara slobodan tok reči. Njegova dela pokazuju da je on bio veliki psiholog, poznavalac čoveka u svim vidovima ljudskog: radost i tuga, ljubav i mržnja, iskrenost i pritvornost, blagost i nemilosrdnost, skromnost i nezasitost. Međutim, Šekspir se ne bavi ovim temama nego ih koristi kao sredstva da se prikaže čovek sa svim svojim vrlinama i manama.

Teri Pračet - Dobro je poznato da je ključni faktor uspeha ne znati da je ono šta pokušavaš da učiniš nemoguće.

Terens Dejvid Džon Pračet rođen je 28. aprila 1948. godine.

Bio je engleski pisac, najpoznatiji po svojoj seriji knjiga o Diskvetu.

Prvo Pračetovo objavljeno delo bila je kratka priča „The Hades Business“, objavljena u školskom časopisu kada je imao 13 godina, a zatim objavljena u časopisu Sajens fantazi, 1961. godine za šta je dobio 14 funti. Njegovo sledeće objavljeno delo je bilo „Night Dweller“ u časopisu Nju Vorlds novembra 1965.

Kada je napustio školu, 1965, zaposlio se kao novinar u lokalnim novinama, Baks fri pres („Počeo sam da radim jednog jutra, i video sam prvi leš tri sata kasnije, ’kaljenje-na-poslu’ je značilo nešto onih dana“).

Dok je radio kao novinar, poslat je da intervjuiše Pitera Bandera van Durena, kodirektora male izdavačke firme u Džerards Krosu, Bakingemšir, Kolin Smajti Limited, o novoj knjizi koju je firma izdala. Pračet je tada pomenuo da je i on napisao jednu novelu, The Carpet People i potpisan je ugoovr između njega i izdavača.

Godine 1998. dobio je Orden Britanske Imperije (Order of the British Empire) za zasluge u literaturi. U svom stilu se našalio: „Pretpostavljam da se ’zasluge u literaturi’ sastoje u uzdržavanju od pisanja literature.“

Harper Li - Mislim da postoji samo jedna klasa ljudi. Ljudi.

Nel Harper Li rođena je 28. april 1926. godine. Bila je američka spisateljica romana poznata po svom Pulicerovom nagradom ovenčanom romanu Ubiti pticu rugalicu iz 1960. godine. 2007. je odlikovana Predsedničkom medaljom slobode za svoj doprinos književnosti.

Harper Li je duže od pedeset godina odbijala da napiše drugi roman. U februaru 2015. je objavljeno da je preko advokata dala dozvolu za objavljivanje knjige Idi i postavi stražara (Go Set a Watchman), čija se radnja događa deceniju nakon radnje opisane u delu Ubiti pticu rugalicu. Međutim, premda je nastavak prvog, novi roman je nastao ranije, to jest, Idi i postavi stražara predstavlja prvu verziju koju su izdavači odbili da objave, iz koje je Li izvukla pojedine delove, razvivši ih u Ubiti pticu rugalicu.

Pošto je autorka bila slepa, gluva i nepokretna od 2007, usled posledica šloga, i pošto je pet decenija uporno odbijala da napiše i objavi novo delo, mnogi su se zapitali da li je Harper Li uopšte dala pristanak da se prva verzija knjige Ubiti pticu rugalicu objavi kao nova, posebna knjiga

Semjuel Beket - Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.

Semjuel Beket je bio irski književnik, romanopisac i dramaturg. Rođen je u Dablinu, 13. aprila 1906. godine. Svrstava se u red najznačajnijih pisaca 20. veka . Ključan je autor „teatra apsurda“. Promovisao je minimalizam u književnosti.Njegovo najpoznatije delo je drama „Čekajući Godoa“. Smešnim likovima je vršio prikaz temeljne besciljnosti života. Kao i mnoga druga svoja dela „Čekajući Godoa“ napisao je na francuskom jeziku. Drama je objavljena 1952. godine, dok je premijerno izvedena 1953. godine. I danas se izvodiu pozorištima širom sveta. Godine 1969. Beket je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Od malena je uočavao detalje u okolini, posmatrao je ljude, njihovo ponašanje i međuljudske odnose. Jednom prilikom je napisao: „Vraćam se i ljudima koji hodaju po zemlji, hodaju često s teretom na plećima. Možda sam ih slabo procenio, ali mislim da nisam. Zapravo, nisam ni pokušao da ih procenim. Hteo bih još samo jednom da pokušam shvatiti, da počnem shvatati kako takva bića uopšte mogu da postoje“.

U Dablinu je u periodu od 1923. do 1927. pohađao Triniti koledž. Mnogo je učio romanske jezike. Godine 1928. stekao je diplomu. Preselio se u Pariz, gdje je radio u „Ecole Normale Superieure“ kao vanredni profesor. Ostvarivao je brojne prijateljske veze sa istaknutim ličnostima. Veliki prijatelj je bio sa Džejmsom Džojsom. Mnoga prijateljstva ostavila su dubok trag u njegovoj ličnosti. Napisao je: „Oslonio sam se na prividnosti, iako sam osećao da su isprazne.“

Kada je 1932. godine napisao prvi roman, niko od izdavača nije hteo da ga objavi. Roman je objavljen posthumno. Ova knjiga sadrži veliki broj autorovih ideja koje je koristio i u nekim narednim delima. Još uvek je, u njegovom stvaralaštvu, bio uočljiv veliki uticaj Džejms Džojsa. U romanima je izražena opšta piščeva učenost. Do izražaja su došle i mnoge njegove karakterne crte, kao što su: sklonost za crni humor i ironiju, pesimizam i analiza sopstvenih misli.

Beket je tokom života bio u stalnoj potrazi za odgovorima: Ko smo mi i koja je svrha postojanja, koja je naša priroda? Tražio je odgovore na suštinska pitanja. Smatra se jednim od najznačajnijih modernista. Uticao je na književni rad mnogih pisaca.

Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books