Čije rođendane proslavljamo ovog februara?

Žil Vern

Stvarnost nam daje činjenice tako romantične, da ni mašta ne može da ih iznedri.

Žil Vern je bio francuski književnik. Rođen je 8. februara 1828. godine u Nantu, a preminuo je 24. marta 1905. godine u Amjenu, u Francuskoj. Pisao je poeziju, kratke priče i pozorišne komade, a avanturistički romani Put u središte zemlje, 20 000 milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana doneli su mu besmrtnost. Smatra se jednim od najznačajnijih književnika u Francuskoj i Evropi, te drugim najprevođenijim autorom na svetu od 1979. godine. Često ga nazivaju „ocem naučne fantastike“. Godine 1870. odlikovan je ordenom Legije časti, a 1892. godine proglašen je oficirom Legije časti. Njegova dela izučavaju se na brojnim svetskim univerzitetima, a deo su školske lektire mnogih osnovnih škola.

Džejms Džojs

Čovekova dela su najbolji tumač njegovih misli.

Džejms Džojs je rođen 2. februara 1882. godine u Dablinu, u Irskoj. Bio je irski pisac u periodu modernizma, koji je poznat po svom jedinstvenom stilu pisanja i složenom eksplicitnom sadržaju romana. Jedan je od najpoznatijih pisaca 20. veka, čije je delo Uliks jedan od najboljih romana ikada napisan. Još u detinjstvu je Džejms Džojs pokazivao neverovatnu inteligenciju i talenat za pisanje. Školovao se u Jezuitskoj školi i završio je fakultet u Dablinu. Na fakultetu je učio moderne jezike.

Nakon diplomiranja, Džojs je otišao u Pariz da studira medicinu, međutim, brzo se vrato, jer mu se majka razbolela. Kako mu je majka bila veoma relogiozna, poslednja želja joj je bila da cela njena porodica klekne pored njenog kreveta i da se pomoli za nju. Džejms Džojs je to odbio, jer se odrekao religije i više nije verovao u Boga. Džejms Džojs je još kratko ostao u Dablinu i 16. juna 1904. godine je upoznao Noru Barnakl. Ovaj dan je on opisao u svom delu Uliks i danas se taj dan slavi kao Dan Uliksa. Govorio je sedamnaest jezika.

Čarls Dikens

Električna komunikacija nikada neće zameniti lice koje svojom dušom ohrabruje drugu osobu da bude hrabra i iskrena.

Čarls Džon Hafam Dikens (7. februar 1812 – 9. jun 1870) bio je engleski književnik i kritičar društva. Stvorio je neke od najpoznatijih svetske književnih likova i mnogi ga smatraju najvećim romanopiscem viktorijanskog doba. Njegova dela uživala su nezapamćenu popularnost još za njegovog života, a do dvadesetog veka kritičari i stručnjaci priznali su ga za književnog genija. Rođen u Portsmutu, Dikens je napustio školu i zaposlio se u fabrici kad mu je otac dospeo u dužnički zatvor. Iako nije imao zvaničnog obrazovanja, uređivao je jedan nedeljni časopis punih dvadeset godina, napisao je petnaest romana, pet novela, stotine pripovedaka i publicističkih članaka, često je držao predavanja i javna čitanja svojih dela, neumorno je pisao pisma i živahno je vodio kampanje za prava dece, obrazovanje i druge društvene reforme.

Dikensova novela Božićna priča iz 1843. godine i dalje je izuzetno popularna i neprestano nadahnjuje adaptacije u svim umetničkim žanrovima. Oliver Tvist i Velika očekivanja takođe su često adaptirani i, kao i mnogi njegovi romani, prizivaju slike ranoviktorijanskog Londona. Dikensov najpoznatiji istorijski roman je Priča o dva grada (odvija se u Londonu i Parizu) iz 1859. Kao najslavnija ličnost svog vremena, Dikens će u kasnijem razdoblju karijere, na zahtev javnosti, poći na turneje na kojima je čitao svoja dela. Osmog juna 1870. Dikens je pretrpeo moždani udar posle čitavog dana rada na romanu Edvin Drud. Sutradan je, ne došavši svesti, preminuo u svom seoskom domu Gadshil plejsu.

Džon Stajnbek

I sada, kada ne moraš biti savršen, možeš biti dobar.

Džon Stajnbek (1902–1968) bio je jedan od najpoznatijih i najčitanijih američkih pisaca. Književni uspeh postigao je romanom Kvart Tortilja 1935, a potom su usledila čuvena dela: O miševima i ljudima, Plodovi gneva, Zima našeg nezadovoljstva, Istočno od raja... Napisao je ukupno 25 knjiga, uključujući 16 novela, 6 romana i nekoliko zbirki kratkih priča. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1962. Za dela Plodovi gneva i O miševima i ljudima dobio je i Pulicerovu nagradu.

Mnogo pre nego što je postao književnik popularan širom sveta, Džon Stajnbek napisao je bar tri romana koja nikada nisu objavljena. Dva je on sam uništio, a rukopis za treći nalazi se u arhivi još otkad je odbijen 1930. godine, ali najzanimljivije je o čemu se radi u romanu. U pitanju je triler-misterija koja ima veze sa vukodlacima i koja se zove Murder at Full Moon (Ubistvo tokom punog meseca). U okviru rukopisa nalaze se i dve ilustracije koje je uradio sam Stajnbek, a koje prikazuju plan prostorija zgrade u kojoj se dešavaju ubistva, kao i sama tela žrtava. Britanski akademik Gavin Džons, koji je stručnjak za američku književnost na Univerzitetu Stenford, sada poziva Stajnbekove naslednike da dozvole objavljivanje romana jer veruje da bi izazvao veliko interesovanje.

Sali Runi

Nisam religiozna osoba, ali često pomislim da me je Bog stvorio za tebe.

Rođena je 20.2. 1991. godine u Kaslbaru, u Irskoj. Diplomirala je englesku i američku književnost na Koledžu Triniti u Dablinu, gradu u kome živi i radi. Njen prvi roman, Razgovori s prijateljima, objavljen još dok je završavala master studije američke književnosti, doneo joj je nagradu lista Sandej tajms/PFD za Mladog pisca godine. Radovi ove književnice objavljivani su u mnogobrojnim časopisima, uključujući Njujorker, Njujork tajms i London rivju.

Roman Razgovori s prijateljima našao se i u užem izboru za nagrade „Dilan Tomas“ i Ratbouns Folio, kao i u širem izboru za priznanje „Dezmond Eliot“. Runi je takođe bila u užem izboru za nagradu Sandej tajmsa EFG za kratku priču sa Gospodin Salari. Roman Normalni ljudi osvaja nagradu „Kosta“ kao roman godine, dok je 2019. bio Voterstonsova knjiga godine. Ovaj roman je 2018. bio i u širem izboru za nagradu Buker, a 2019. za Žensku nagradu za fikciju i nagradu Ratbouns Folio. Uz to, roman Normalni ljudi je u 2019. godini proglašen Knjigom godine u Velikoj Britaniji (Book of the Year at British Book Awards). Prestižna nagrada za britansku Knjigu godine dodeljuje se u osam žanrovskih kategorija, da bi na kraju bio proglašen sveobuhvatan pobednik. Sali Runi je uspela da osvoji nagradu u kategoriji fikcije, ali i da trijumfuje ispred svih osam kategorija. Sali Runi je koautor televizijske adaptacije romana Normalni ljudi (serija u dvanaest epizoda), koja je emitovana na BBC-ju 2020. Bajni svete, gde si ti je njen treći roman.

Tekst: Jelena, @mischiefs_journey_trough_books