Čije rođendane proslavljamo ovog decembra?

I godinu zatvaramo proslavom još pet sjajnih rođendana, neponovljivih autora, svakoga na svoj način. Počinjemo listu Radjardom Kiplingom, uz neke sjajne citate i

Radjard Kipling bio je engleski književnik, novinar i nobelovac. Rođen je 30. decembra 1865. godine u Bombaju u u Indiji, a preminuo 18. januara 1936. godine u Londonu. Pisao je romane, pesme i kratke priče, a krajem 19. i početkom 20. veka bio je jedan od najpopularnijih pisaca u Velikoj Britaniji. 1907. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost, a nekoliko puta bio je nominovan za britanskog pesničkog laureata i viteza. Bio je i politički vrlo aktivan, a mnogi su mu zamerali to što je u potpunosti podržavao ideju britanskog imperijalizma. Pisac Džordž Orvel ga je okarakterisao kao „moralno neosetljivog i estetski odvratnog džingo imperijalistu".

„Reči su, naravno, najmoćniji lek koji je čovečanstvo koristilo.“

Radjard Kipling ima nemerljiv značaj za britansku, ali i evropsku i svetsku književnost. Njegova knjiga za decu „Priča o džungli“ postala je deo obavezne lektire u školama širom sveta, a doživela je i nekoliko ekranizacija.

Zatim, nastavljamo sa omiljenim skandinavcem, naravno, Knausgorom. Karl Uve Knausgor rođen je u Oslu 6. decembra 1968. Poznat je po šestotomnom autobiografskom romanu Moja borba. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999–2002 radi kao urednik književnog časopisa „Vagant“, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i De Lilu. Debitovao je 1998. godine sa romanom Van sveta, za koji je nagrađen norveškom nagradom kritike za književnost. To je bio prvi put da ovu nagradu osvoji debitantski roman. Moja borba izlazi u periodu 2009–2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija, a samo u Norveškoj prodato je 600.000 primeraka ovog dela.

Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavačkom delatnošću.

„Srcu je život jednostavan: kuca koliko može"

Kako fantastika sve više uzima zamaha na našim policama, vreme je da se posvetimo i seru Artutru Klarku, jednom od najvažnijih britanskih pisaca i pronalazača. Ser Artur Čarls Klark rođen je 16. decembra 1917, a preminuo je 19. marta 2008. Bio je britanski pisac i pronalazač. Smatra se najpoznatijim piscem naučne fantastike koji se čvrsto drži nauke i njenih realnih dometa i hipoteza. Glavne teme njegovih romana i priča su istraživanje kosmosa, mora i vremena, mesto čoveka u vasioni i posledice ljudskih kontakata sa vanzemaljskim inteligencijama. Nakon srednje škole, pošto nije imao para da plati univerzitetsko obrazovanje, zaposlio se kao revizor u jednom ministarstvu. Tokom Drugog svetskog rata služio je u RAF-u kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova jedina ne-naučno-fantastična knjiga Glide Path bazirana je na tom radu. Posle rata završio je Kraljevski Koledž u Londonu i magistrirao matematiku i fiziku 1948. Priču Stražar koju je poslao 1951. godine na BiBiSi-jevo takmičenje je odbijena, a komisija ju je ocenila veoma lošom. Međutim, 1964. će ta priča postati glavna inspiracija za delo i film koje je napisao zajedno sa Stenlijem Kjubrikom – 2001: Odiseja u svemiru.

U njegovu čast, Međunarodna astronomska unija nazvala je geostacionarnu orbitu Klarkovom orbitom.

„Jedini način da se odrede granice mogućeg je da se ode iza njih, u nemoguće."

I dalje nastavljamo u ovom fantastičnom stilu! Filip K. Dik rođen je 16. decembra 1928. Bio je američki pisac čija dela uglavnom pripadaju žanru naučne fantastike. U romanima u kojima je prikazan svet korporacija, političkih zavera i autoritarnih država, Dik je istraživao filozofska, sociološka i politička pitanja. U kasnijim radovima, njegov tematski fokus pomera se na lične preokupacije metafizikom i teologijom. Dobitnik je svih najvećih nagrada za književnu fantastiku i važi za jednog od najvećih pisaca u ovoj oblasti, koji je izvršio nemerljiv uticaj na celokupan žanr. Dikov posthumni uticaj je bio široko rasprostranjen, šireći se izvan književnih krugova u holivudsko filmsko stvaralaštvo. 2005. godine časopis Tajm proglasio je Ubika jednim od stotinu najvećih romana na engleskom jeziku objavljenih od 1923. godine. 2007. Dik je postao prvi pisac naučne fantastike uključen u seriju Biblioteke Amerike.

„Realnost je ono što, kad prestanete da verujete u nju, ne nestane“

I za kraj, Rajner Marija Rilke rođen 4. decembra 1875. bio je austrijski pesnik. Nakon 1884. godine roditelji su mu živeli odvojeno i on se s majkom odselio u Beč. U ranom dečaštvu majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke. Od 1886. godine, na očev zahtev, počeo je da pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije je nazvao „početkom odvratnosti“. Plašljiv, povučen i tih, nije uspevao da se prilagodi vojničkom životu, premda su mu u zavodu dopuštali da se bavi i književnošću. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu. Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja.

“Čak i oni najbolji greše kad rečima žele izraziti ono najtiše i gotovo neizrecivo.”

 

I da stavr bude još bolja, sve ove sjajne naslove možete pronaći na našoj novogodišnjoj akciji! Proslavite rođendane i uživajte u ovim fenomenalnim izdanima!