Četiri hiljade knjiga čuvao u “Opelu”

Kada je pre nekoliko godina proglašen tehnološkim viškom, sada već bivši policajac iz Nikšića, Radomir Krivokapić dobio je od jedne gospođe na poklon tri knjige Agate Kristi i od tada mu se život promenio. Zaljubio se u čitanje i knjige. Moravši da pronađe način kako da zaradi novac odlučio je da svoje novo zanimanje poveže s knjigama. Trudeći se da odgovori na rastuću zainteresovanost sugrađana za određene naslove počeo je da nabavlja knjige širom Crne Gore ali i regiona. Čak se povezao i sa piscima. Knjige mahom kupuje ali ih dobija i na poklon. Na njegovom pokretnom auto štandu – starom Opelu korsi – nema šta nema, od knjiga za decu, klasika, beletristike, enciklopedija preko istorijskih knjiga i raznovrsne stručne literature do antikvarnih izdanja starih stotinu i više godina.

Krivokapić ima oko četiri hiljade knjiga. Do skoro ih je čuvao u automobilu, a sada ima i privremeni prostor za njih koji je dobio od opštine na besplatno korišćenje. Želja mu je da obezbedi poslovni prostor kako bi svom gradu darovao pravu antikvarnicu.

A da je posao kojim se bavi prerastao u veliku ljubav govori i to što Bato dozvoljava ljudima da kupljenu knjigu, kada je pročitaju, vrate i uzmu drugu.
 

Zarada nije velika, ali je dovoljna za skroman život. Najbitnije mu je što mu je posao raznovrsan i zanimljiv. Takođe, upoznaje raznovrsne ljude koje s njim dele ljubav prema pisanoj reči. Od kada se bavi prodajom knjiga počeo je i da ih čita, a priznaje i kada negde ode prvo što primijeti su knjige. Jednostavno, oko mu “leti” na njih.

Omiljeni pisci su mu Vito Nikolić i Dostojevski, a zatim Andrić, Ćopić i Dugo Krivokapić. Neke naslove nikada ne bi prodao. To su knjige stare preko stotinu godina - ‘Zidanje Skadra’ iz 1887.godine, ‘Zakonik vladike crnogorskog Petra I svetog’ iz 1903, Ljermontovljeva poema ‘Mciri’ iz 1892, ‘Pouke moralne i građanske’ od Milana Ševića iz 1892, ‘Četiri pripovjetke seljaka’ od Semjanova iz 1902, Špadijerove ‘Najglavnije teškoće u učiteljskom radu’ iz 1910.godine kao i knjiga Ive Andrića ‘Nemiri’ iz 1925. sa posvetom Isidori Sekulić.