Bestseler iz smeća

Ovaj roman je jedna od najčešće zabranjivanih knjiga u školama u Americi. Kako bi izbegli pritužbe previše brižnih roditeljskih odbora veliki broj školskih biblioteka u Nevadi, Vermontu, Ajovi, Njujorku, Pensilvaniji i Severnoj Dakoti redovno je izostavlja sa spiska naručenih knjiga izgovarajući se time da u njoj ima previše nasilja, psovanja, maloletničkog seksa i negativnog pogleda na religiju.

King je pisao Keri dok je radio kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi. Umesto da ocenjuje radove učenika, vredno je pisao. U to vreme je sa suprugom živeo u auto-prikolici i jedva su sklapali kraj s krajem.

Zanimljivo je da iako su oboje bili pisci imali su samo jednu mašinu za kucanje. King je u šali govorio da je to bio odlučujući faktor zbog kojeg se oženio Tabitom. Do tada najveće književno postignuće bilo mu je to što su mu priče bilo objavljene u erotskim časopisima.

Dva lika u romanu Keri gradio je po uzoru na tinejdžerke koje su preminule mlade, a sa kojima je išao u srednju školu.

Kada je rukopis konačno priveo kraju, ništa od napisanog mu se nije dopalo pa ga je bacio u đubre. Međutim, njegova supruga je izvukla iskucane stranice iz kante i rekla: “Ima nečeg u ovome”. Verovala je u njega i nije mu dozvolila da odustane.

Od tada, King veruje u moć ženske intuicije (ili barem onu supruge Tabite).