BEOGRAD ČETIRI - NOVI ROMAN SINIŠE KOVAČEVIĆA
U prodaji je nova knjiga Siniše Kovačevića. Četvrti nastavak književne sage o Beogradu donosi snažnu, emotivnu i istorijski preciznu priču o ljudima i vremenu u kome je bilo teško biti čovek. Pročitajte zašto je „Beograd četiri“ roman koji ne smete propustiti.
Beograd kao glavni junak književnosti
Kada je Siniša Kovačević pre više od dve decenije počeo da razmišlja romanu o Beogradu, nije zamišljao da će nastati petoknjižje koje će prerasti u književni spomenik srpskoj prestonici. „Beograd četiri“, najnoviji deo ove monumentalne sage, potvrđuje da je Beograd, sa svim svojim lepotama i ranama, više od kulise – on je živi organizam, kolektivno sećanje i tihi svedok svih epoha koje su ga razarale i uzdizale.
U ovom romanu, koji možete pronaći na sajtu Makart, pratimo priču smeštenu u najmračnije godine nemačke okupacije i prve mesece posleratne euforije. Kovačević ne romantizuje – on dokumentuje i problematizuje, kroz sudbine svojih junaka, ono što je Beograd trpeo, ali i ono što je izdržao.
Violina, kazna i moralna dilema
Centralna figura romana „Beograd četiri“ je violinista svetskog glasa, Strahinja Milosavljević – čovek koji naizgled ima izbor, ali zapravo nosi teret nemogućnosti da izabere bez posledica. Njegova odluka da ne svira pred nacističkim okupatorima, pa potom i da to ipak učini – zbog ucene i straha za život voljene žene – otvara univerzalna pitanja o časti, odgovornosti, kolektivnoj i ličnoj krivici.
Kovačević, inače vrstan dramski pisac, koristi književna sredstva da nas uvuče u duboku moralnu dilemu: može li se umetnost odvojiti od politike? Može li se muzika čuti dok grad gori? I najvažnije – ko ima pravo da sudi onome ko je preživeo?
Beograd kao metafora otpora i stradanja
U ovom delu posebno dolazi do izražaja autorova posvećenost detaljnom istraživanju istorijskih konteksta – roman ne beleži samo sudbine izmaštanih junaka, već i stvarne istorijske ličnosti, poput nacističkog komandanta Aleksandra Lera. Njegovo prisustvo u romanu, i rečenica „Gađajte im biblioteku, da im se seme zatre!“, odzvanjaju kao jeziva metafora ne samo fizičkog, već i kulturnog genocida.
Ali, kao što autor i piše – Beograd je grad koji pamti više požara, rušenja i smrti nego što bi iko trebalo. I svaki put se izdigao. Jer „Beograd može sve.“
Isprepleteni glasovi – istina kroz sudbine običnih ljudi
U „Beogradu četiri“ Kovačević nastavlja da plete svoje narative kroz likove koje smo zavoleli u prethodnim knjigama: Milicu Vukobrat, udovicu Stefanovu, Anđu Milošević, i celu galeriju Savamalaca. Njihovi životi se ukrštaju sa sudbinama okupatora, kolaboracionista i posleratnih oslobodilaca – u mreži zbivanja u kojoj je granica između žrtve i dželata često nejasna.
Posebno potresna je scena suđenja kuvaricama iz narodnih kuhinja, koje su optužene za „saradnju sa okupatorom“ jer su „kuvale pasulj sa svinjskim kostima“. Ironijom i oštrim realizmom, Kovačević udara tamo gde najviše boli – na savest.
Zašto treba da pročitate „Beograd četiri“
Ako volite romane koji imaju dušu, istoriju i ozbiljno postavljena pitanja – „Beograd četiri“ je knjiga za vas. Ovo nije samo nastavak sage, već vrhunac jedne književne misije: da se Beograd zapamti onakav kakav je bio – razrušen, ali dostojanstven. Ranjen, ali uspravan. Voljen, ali i pogrešno tumačen.
„Beograd četiri“ je svedočanstvo o gradu i ljudima koji su u njemu živeli. To je roman o borbi, moralu, ljubavi i muzičkom tonu koji može da spase ili uništi život.
