Apsurdna fantastika i oštri realizam

Roman "Zemljani" japanske spisateljice Sajake Murate je knjiga koja nastavlja i, na jedan drugačiji način, uobličava jednu od dominantnih tema Muratinog celokupnog književnog rada – neuklopljenost muškaraca i žena u društvo, posebno u pogledu očekivanih rodnih uloga. Roman počinje odlaskom devojčice Nacuki i njene porodice, mame, tate i starije sestre Kise, kod bake u kuću na planini u kojoj se, obično za praznike, okuplja cela familija.
30.07.2022.
apsurdna fantastika i oštri realizam

Jelena kaže da joj je nažalost ova knjiga promakla kada je tek izašla, ali je puna utisaka i prosto smo morali da ih negde prenesemo i zapišemo... Dobro, bez teksta je, ali se tekst stvorio sam.

 

Kakva kritika društva! Sjajno, sjajno!

Knjiga je duboko uznemirujuća, sa druge strane čudesno divna. Malo se plašim da će neko ko je čitao roman ili će tek čitati pomisliti kako sam totalni frik, ali ovakav način pripovedanja je onaj pravi da protrese čitaoca, udari ga jako u stomak i krajem mu preokrene utrobu.

Ako vas bilo šta trigeruje onda ovo nikako nije knjiga za vas jer se sve što (ne)pomislite nalazi u njoj.

Roman počinje sa jedanaestogodišnjom Nacuki koja se raduje letnjim praznicima koje svake godine provodi u planinama kod bake i deke sa velikim brojem tetki, stričeva i njihovom decom. Raduje se zato što će moći vreme da provede sa Juom, bratom od tetke, koji je očigledno vanzemaljac, kao i ona. A ona ima čarobni štapić i ogledalce, kao i (plišanog) ježa koji nije sa ove planete.

Priča počinje lagano, deca u svetu mašte, ništa neobično. Međutim već vidimo da se Nacuki oseća kao potuni autsajder počevši od porodice gde je zlostavljana, zatim od škole gde doživljava seksualno zlostavljanje od nastavnika. Kada sam kroz oči deteta dobila uvid samo u ovo što sam navela pomislila sam da ne može strašnije i gore, međutim može, ovo je tek početak.

Nacuki već u ovom uzrastu vidi ljudsko društvo kao fabriku za proizvodnju ljudi.

„Živim u fabrici u kojoj se proizvode ljudi. U tim urednim nizovima četvrtastih gnezda žive spareni ljudski mužjaci i ženke i njihova deca...fabrika proizvodi ljude koji su povezani krvlju i mesom. Jednog dana, kad nas budu otpremili, i mi deca ćemo izaći iz nje. Otpremljeni ljudi prvo prolaze obuku kako da se domognu hrane i odnesu je u sopstveno gnezdo.“

Sa njenim odrastanjem se način razmišljanja nije promenio. Nacuki samo želi da pobegne od fabrike, od ukorenjenih pravila koja prećutno moraju da se poštuju.

Ukoliko kada počne poglavlje gde je Nacuki odrasla žena pomislite da je sada uspela da se oslobodi svojih trauma i da vodi običan život znajte da vas tek čeka onaj najbizarniji deo knjige i da ništa više neće biti po standardima fabrike.

Da li je naša jedina uloga u životu i ono što se od nas očekuje da vredno radimo i stvaramo decu koja će isto tako živeti? Da li je moguće biti drugačiji i prihvaćen kao takav u svetu istih? Ko je na kraju čudovište, onaj koji je vezan lancima pravila ili onaj koji se otrgne od njih?

Ovaj roman pokreće veliki broj tema kao što su zlostavljane u porodici, incest, silovanje deteta, ubistvo.

Ukoliko sa svime ovim možete da se izborite obavezno čitajte Zemljane, ali znajte koliko god jak želudac imali kraj će uspeti da ga okrene više puta.

Podelite: