Andres Barba, BLISTAVA REPUBLIKA
Neimenovani junak živi u neimenovanoj, fiktivnoj latinoameričkoj zemlji. Radio je u socijalnoj službi u gradu zvanom Estepi i uspešno je razvio program socijalne integracije za domorodačke zajednice. Zbog toga mu je ponuđen posao da nešto slično uradi i u San Kristobalu sa tamnošnjom autohtonom zajednicom. Njegova devojka Maja, nastavnica violine, poreklom baš odatle, bila je srećna da se vrati u svoj rodni grad zajedno sa svojom devetogodišnjom ćerkom.
U San Kristobalu se, međutim, dešava nešto veoma čudno. Malo po malo, u gradu počinju da se pojavljuju deca koja prose. Niko ne zna odakle su se stvorila, niti kojim jezikom govore. Vremenom, sve ih je više i postaju sve incidentnija u ponašanju. Ispostavlja se da ih je trideset i dvoje, a među njima ima i dečaka i devojčica uzrasta od devet do trinaest godina. Stanovnici su uplašeni jer deca počinju da kradu, prete, nanose štetu i napadaju ljude.
Naš pripovedač, koji ovo piše dvadeset godina kasnije, primećuje nekoliko ključnih stvari o ovoj deci. Njpre, čini se da noću nestaju i niko ne zna kuda idu, a policija bezuspešno pokušava da ih nađe. Zatim, kreću se u grupama od po troje, četvoro i izgleda kao da nemaju vođu i govore jezikom koji odrasli ne mogu da razumeju. On iznosi neke teorije o njihovom pojavljivanju, poput otmice, ali i ideje da su „iznikla“ iz reke. Zapravo, samo njegove filozofske ideje su vredne čitanja knjige.
Deca meštana San Kristobala koja su istih godina kao i „divlja“, misteriozna deca, fascinirana su njima i tvrde da telepatski kontaktiraju sa njima. Među tom decom je i Majina ćerka.
Iako objašnjenja o raznim događajima dobijamo ne samo od našeg pripovedača, već i od novinara i raznih stručnjaka koje on citira, do kraja ostaje nejasno šta se zaista dogodilo.
Blistava republika je roman koji oslikava naše vreme, uzbudljiv i prepun energije, koji će nas ujedno i uznemiriti i fascinirati.
