Algoritam bestselera

U doba sveopšte kvantifikacije naučnici su došli na ideju da koristeći kompjutersku tehnologiju sprovedu lingvističku analizu stila, likova i radnji romana koji su se do sada pojavljivali na listama bestselera Njujork tajmsa kako bi precizno odredili šta neki roman čini bestselerom.

Oni su su program za stilsku analizu napunili sadržajem oko petsto knjiga koje bile na listama najprodavanijih. Bilo je tu romana iz devetnaestog veka, naučne fantastike, ljubića, fantastike kao i elektronskih knjiga manje poznatih autora.

Na osnovu prikupljenih podataka kompjuterski bestselerometar može sa 80% preciznosti da odredi da li će se neka knjiga naći na Tajmsovoj listi najprodavanijih. Algoritam je analizirao tekst, zaplet i tempo pripovedanja. Skup ovih faktora je ono što kod čitalaca formira predstavu o delu i uspešnom piscu. Na osnovu procene zahteva čitalačke publike najtraženija su bila dela Danijele Stil i Džona Grišama, što se poklapa sa dosadašnjim procenama Njujork tajmsa.
 

Preciznost ovog programa u prepoznavanju obrazaca i kombinacije mnoštva drugih faktora dovela je do toga da otkrije kako se iza imena Robert Galbrajt krije Dž. K. Rouling. Uspešni romani poput „Iščezla devojka“, „Devojka iz voza“ i „Devojka sa tetovažom zmaja“ upotrebom reči devojka uveli su novi trend u imenovanju knjiga, pa je zanimljivo pratiti da li će u bliskoj budućnosti dobro izabran naslov romana biti dovoljan da se neki anonimni autor nađe na listi najprodavanijih.

Možda će uskoro ovaj kompjuterski algoritam proširiti sfere interesovanja pa će na osnovu podataka koje poseduje napisati roman koji će sigurno biti bestseler.