Alfred Kubin, DRUGA STRANA
,,Druga strana” pripoveda o čoveku koga je stari poznanik po imenu Patera pozvao da poseti novoizgrađeno Carstvo snova, negde u centralnoj Aziji. Patera vlada zemljom iz glavnog grada Biser. Bogatstvo mu je omogućilo da doslovno preseli jedan evropski grad na novu lokaciju, zajedno sa šezdeset pet hiljada stanovnika. Narator posle kraćeg premišljanja odlučuje da prihvati poziv i kreće sa ženom na put kroz nekoliko gradova od kojih je Samarkand poslednji poznati topos na mapi.
Narator ubrzo saznaje da je Carstvo snova zaista zemlja snova. Od spoljnog sveta ga odvaja veliki zid. Sunce nikad ne sija, na nebu se ne vide ni Mesec ni zvezde. Iluzije su realnost.
Posle određenog vremena počinju čudne stvari da se događaju. Glavni grad se nekako menja. Naratora to na početku ne brine, ali kako promene postaju sve grotesknije postaje jasno da Carstvo snova tone sve dublje u ludilo.
Uprkos klaustrofobičnoj atmosferi i užasima koji formiraju emotivni temelj romana, ,,Druga strana” je vanredno štivo ne samo zbog maštovitosti autora i nadrealnim podtekstom već zbog činjenice da su moderni aspekti romana – na primer američki turisti – savršeno integrisani u vanvremenski milje. Bitka koja se vodi između racionalnog i iracionalnog u carstvu čudnovato podseća na savremene vidove ratovanja. Gotovo kao da roman prikazuje ,,Apokalipsu sada” kroz vizuru Hijeronima Boša.
Odakle je potekla ideja za ,,Drugu stranu”, osim iz Kubinove mašte? Imajte na umu ovaj spoj uticaja: Kubin je 1907. godine ilustrovao dela Edgara Alana Poa, a u to vreme je pregovarao i o ilustrovanju romana ,,Golem” Gustava Mejrinka. Mejrink nije uspeo da završi roman pa je Kubin iskoristio započete skice za ,,Drugu stranu”. Nedugo nakon objavljivanja romana, Kafka ga je pročitao i dopao mu se, pa je pojedine njegove elemente iskoristio kao uzor za pisanje ,,Zamka” (Kubin je možda takođe bio upoznat sa Kafkinim ranim radovima).
,,Druga strana” ostaje aktuelna čitav vek nakon objavljivanja i kod moderne čitalačke publike jer su kvaliteti ovog romana bezvremeni, za razliku od nekih drugih dela koja su, iako su u vreme objavljivanja smatrana boljim, zauvek zaboravljena.
Izvor: www.amazonbookreview.com
