Aleksandar Đukanović, OSTRVO MRTVIH - odlomak
- odlomak -
Sišao sam u podrum i prišao vratima prekrasne izrade s početka veka. U bravi se nalazio ključ, ali sam ja prvo pritisnuo kvaku, pretpostavivši da odložena vrata nisu zaključana. Bila su. Okrenuo sam ključ i brava je škljocnula. Pritisnuo sam kvaku i povukao vrata ka sebi. Na moje iznenađenje, umesto ciglenog zida, preda mnom se otkrilo nešto što bih najpribližnije mogao opisati kao pihtijastu vodu zelene boje. U prvom trenutku sam se odmakao nekoliko koraka, plašeći se da čudna masa ne krene ka meni. Međutim, ništa se nije dogodilo. Dodirnuo sam rukom čudnu tvar i osetio hladnoću sličnu efektu tigrove masti. Okrenuo sam se oko sebe i ugledao lopatu oslonjenu na zid. Uzeo sam je u ruke i gurnuo kroz zelenu tvar. Izvukao sam je i tražio neke promene na njoj. Nije ih bilo. Očekivao sam da bude mokra ili masna kada sam je izvukao, ali je ona bila potpuno suva. Još uvek se nisam usuđivao da proturim ruku ili prođem kroz zeleni žele. Utom mi je nešto palo na pamet. Popeo sam se gore i doneo kavez sa Jovankinim papagajem. Proturio sam jedan štap kroz alku na vrhu kaveza i gurnuo ga kroz vrata. Sačekao sam da prođe desetak sekundi i izvukao kavez napolje. Papagaj se ponašao potpuno uobičajeno. Tek tada sam se usudio da proturim ruku. Izvukao sam je napolje zdravu i čitavu.
