Agata Kristi, AUTOBIOGRAFIJA

Na stranicama ove knjige upoznaćete jednu stidljivu, ali srdačnu, možda pomalo tvrdoglavu, ali odanu osobu. Iako pisana hronološki, ova knjiga u pojedinim delovima iskače iz toga, ali na jedan prirodan način. Autorka se nije suviše trudila da je uredi, niti da da tačne vremenske odrednice pojedinih događaja, ali sve to upravo doprinosi tome da čitalac ove redove doživi na najprijemčiviji način.

Većina knjige posvećena je njenom detinjstvu i mladosti, ali kasnije sledi i deo o njenom porodičnom životu iza kulisa pisanja. Ona samo usputno pominje susret sa kraljicom od koje je dobila i počasnu titulu.

Tokom oba svetska rata radila je u bolničkoj ambulanti, gde je naučila mnogo toga o otrovima, što joj je pomoglo u njenom kasnijem poslu. Tokom vazdušnih napada Londona, odbila je da napusti svoj krevet.

Njena iskrenost i način na koji opisuje promene koje su se desile početkom šezdesetih, poput novih tehnologija, pojave bikinija, nove muzike, posebno dočaravaju njen karakter. Jedino što nije pomenula na stranicama ove knjige jeste njen nestanak 1926. godine, posle kojeg se pojavila šest dana kasnije. O tome je rekla samo da njen tadašnji muž nije mogao da se nosi sa njenom tugom posle majčine smrti i da je posle čitavog posla oko sahrane i svega što je usledilo, a koji je iznela sama, on odmah zatražio razvod rekavši joj da je našao drugu ženu. Jedino što je još rekla o celom tom periodu jeste da ga ne voli i zatim je priču prebacila na sledeću godinu.

Ostatak svog života autorka je provela zadovoljna sa svojim novim mužem u skladnom braku. Oboje su delili slična interesovanja, a kako je on bio arheolog, tako je i ona doprinela nekim otkrićima. Bila je svesna koliki je uspeh postigla svojim pisanjem i to ju je činilo srećnom.