5 razloga zašto ne treba postavljati čitalačke izazove
- Ukoliko čitate da biste završili knjigu, propustićete lepotu priče
Iako niste pisac sigurno razumete koliko je truda potrebno da bi se razvila priča, kako bi se napisala baš ta savršena prva rečenica. Čitajte dovoljno sporo kako biste uhvatili ritam svake rečenice, lepotu svakog opisa i domišljatost zapleta. Sledeći put zastanite, usporite, uzivajte u svakom trenutku, učinićete i sebi i autoru veliku uslugu.
- Čitanje ne bi trebalo da bude takmičenje; ni sa samim sobom, ni sa nekim drugim.
Ako čitate jednu knjigu godišnje – i dalje čitate redovno. Ako čitate manje nego što ste čitali prošle godine – i dalje čitate. Ukoliko vaš prijatelj čita duplo više od vas – oboje čitate. Poenta je samo u tome da čitamo. Lako se može upasti u zamku poređenja, bilo sa sobom, bilo sa nekim drugim. Samo čitajte, tempom koji vama najviše odgovara.
- Brzina čitanja ne znači ništa
Nema razlike bilo da pročitate knjigu za dan, bilo da vam za to treba čitava godina, priču ćete pamtiti zauvek.
- Svakodnevno postavljamo ciljeve, čitanje ne bi trebalo da bude cilj.
Karijera, zdravlje, veze i sport. Sve su to oblasti u kojima postavljamo ciljeve. Ipak, većina ovih ciljeva ostane neispunjena. Pritisak da budemo bolji učinio je da forsiramo sebe preko svake mere i da potom, budemo prinuđeni da se suočimo sa neuspehom. Jednostavno izuzmite čitanje iz toga.
- Ako suviše brinete o broju pročitanih knjiga nećete imati vremena da ponovo čitate svoje omiljene knjige
Postoji specijalna lepota u vraćanju omiljenoj knjizi. Ponovo se proživljava draga priča, a više pažnje obraća se na propuštene detalje. Možda ste sada zreliji pa i samu priču drugačije shvatite, možda se još nešto promenilo u vašem životu. Ne treba žrtvovati ovaj osećaj radi još jedne recke u čitalačkom dnevniku.
Čitanje je iskustvo, individualno i intimno, različito za svakako. Čitanje je putovanje a ne odredište.
Ostanite kod kuće! Čitajte!
