5 najlepših citata autora rođenih u oktobru

Oskar Vajld - “Obrazovanje je vredno poštovanja, ali treba se podsetiti s vremena na vreme da sve što vredi znati ne može se naučiti.”

Oskar Vajld je rođen 16. oktobra 1854. godine u Dablinu u Irskoj. Drugo je od troje dece ser Vilijama Vajlda i književnice Džejn Vajld. Mesto na kome se rodio je danas Centar Oskara Vajlda u sklopu Triniti koledža, gde se nalaze odeljenja za irsku književnost i kretivno pisanje.

Uprkos reputaciji književnika, Oskar Vajld je za života objavio samo jedan roman. „Slika Dorijana Greja“ koja nije najbolje prihvaćena kod kritike zbog dekadentnog i homoerotičnog sadržaja. Danas se ovaj roman obrađuje u školama širom sveta i cenjen je zbog estetike koja je odlika devetnaestovekovnog pravca u književnosti.

Kao otac dvoje dece, Oskar Vajld je bio priznat pisac knjiga za decu. Zbirka pripovedaka „Srećni princ i druge priče“ objavljena je u maju 1888. godine. U zbirci se nalaze priče Srećni princ, Slavuj i ruža i Sebični džin koje se danas nalaze u mnogim zbirkama priča za decu.

Mario Puzo - „Prijateljstvo je sve. Prijateljstvo je više od talenta, više je od vlade, skoro je jednako porodici.“

Mario Puzo je rođen 15. oktobra 1920. u Njujorku gde je, po završetku vojne službe u Drugom svetskom ratu, pohađao Njujoršku školu za socijalna istraživanja kao i Univerzitet Kolumbija.

Njegov najprodavaniji roman Kum pojavio se nakon romana koje su kritičari veoma dobro ocenili: Tamna Arena Srećni hodočasnik 1965. Godine 1978. izdao je roman Budale umiru, posle koga slede: Sicilijanac, Četvrti Kenedi 1991. i Poslednji Don 1996. koji je postao međunarodni bestseler kao i jedna od najgledanijih televizijskih mini-serija u 1997. godini.

Mario Puzo je napisao i mnoge scenarije za filmove, kao što su Zemljotres, Supermen, sva tri Kuma, za koje je dobio dva Oskara.

Poslednje tri godine svog života proveo je pišući svoj poslednji roman o Mafiji – Zakon ćutanja. Umro je jula 1999. godine, u svojoj kući na Long Ajlendu u Njujorku, u sedamdeset osmoj godini.

Nora Roberts - „Ljubav i magija imaju mnogo toga zajedničkog, one obogaćuju dušu, usrećuju srce i na obema treba radi“

Nora Roberts je rođena kao Eleanor Marie Robertson 10. oktobra 1950. godine u Silver Springu u Merilendu u Sjedinjenim Američkim Državama kao najmlađa od petoro dece u porodici. Irskog je porekla, s obzirom da joj oba roditelja imaju irske korene. Nora sebe opisuje kao irsku ženu „jedan kroz jedan“. Članovi njene porodice strastveni čitaoci pa su knjige uvek bile važan deo njenog života. Iako je uvek izmišljala neke priče u svojoj glavi, Nora kao dete nije pisala, osim školskih eseja. Tvrdi da je „dobro lagala, a u neke njene laži njena majka još uvek veruje“

Sa pisanjem je počela tokom snežne oluje u februaru 1979. godine dok je bila zatvorena u kući sa dva mala dečaka. Robertsova kaže da je sa snegom visine od tri stope, smanjenim zalihama čokolade i bez obdaništa, nije imala drugog posla. Kada je prvi put zapisivala ideje zaljubila se u proces pisanja. Veoma brzo je napravila šest rukopisa. Rukopise je predala Harlekinu (Harlequin) vodećem izdavaču ljubavnih romana, ali je više puta odbijena. Robertsonova kaže da je standardno odbijanje dobila nekoliko pita, a potom je usledilo i njeno „omiljeno“ odbijanje svih vremena – dobila je nazad svoj rukopis sa malom ceduljicom na kojoj piše da je njen rad obećava, da je priča veoma zabavna i dobro napisana.

Novi izdavač pojavljuje se 1980. godine kako bi iskoristio more rukopisa mnogih američkih pisaca koje je Harlekin odbio. Robertsova je tada dobila priliku i udomaćila se u ovoj izdavačkoj kući gde je svoj prvi roman „Ajriš torouvbred“ („Irish thoroughbred“) objavila 1981. godine. Iskoristila je pseudonim Nora Roberts, skraćeni oblik njenog pravog imena, jer je pretpostavila da svi pisci ljubavnih romana imaju umetnička imena.

Postala je američki bestseler pisac sa preko 213 ljubavnih romana. Piše kao J.D. Robb za seriju knjiga “U smrti” (“In Death”), a takođe piše pod pseudonimima Džil Marč (Jill Martch) te za publikacije u Velikoj Britaniji kao Sara Hardesti (Sarah Hardesty). Prvi je pisac koji je ušao u Dvoranu slavnih (Hall of Fame) Ljubavnih pisaca u Americi. Od 2011. godine njeni romani bili su ukupno 861 nedelju na Njujork Tajms (New York Times) bestseler listi, a od toga 176 sedmica su bili na prvom mestu.

Ginter Gras - „Ako proizvodite nešto bez čega ljudi ne mogu, zarađivaćete novac, ali ako proizvodite potpuno beskoristan predmet, napravićete bogatstvo.“

Rođen u Gdanjsku 16.okrobra 1927. Otac mu je bio protestanstke vere, a majka katolkinja poljskog porekla.

Gras je u rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju. Volontirao je u podmorničkoj službi kako bi „izašao iz skučenosti koju je kao mladić osećao u roditeljskom domu“.

Od 1946. do 1947. godine radio je u rudniku i učio kamenorezački zanat. Nekoliko godina je studirao skulpturu i grafiku, prvo na Diseldorfskoj umetničkoj akademiji, a zatim na Berlinskom fakultetu umetnosti. Pored toga bavio se pisanjem i često je putovao.

Prvu zbirku pesama objavio je 1956. godine. Zatim su usledile pozorišne drame Ujak i Poplava. Pisanje Limenog doboša završeno je 1959. godine. Novela Mačka i miš objavljena je 1961. godine, a Pseće godine, koje su upotpunile Gdanjsku trilogiju, 1963. godine.

Usledio je period Grasovog angažmana u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke, koji je ujedno i period plodnog stvaralačkog rada. Bogat književni opus doneo mu je brojne ugledne književne nagrade i intelektualne počasti.

Kada je, međutim, 1999. dobio Nobelovu nagradu za književnost, mnogi su smatrali da je ovo prestižno priznanje moglo i da sačeka zbog njegovih nepopustljivih i ponekad nepopularnih političkih stavova. Objavljivanje memoarske proze Ljušteći luk (2007) naročito je izazvalo kontroverze i pretvorilo se u javni skandal, jer je tu Gras prvi put progovorio o svom učešću u nacističkim vojnim formacijama.

Kada je posle decenija prikrivanja istine priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.

Frank Herbert - „Često moram da mislim jedno, a govorim drugo. To nazivaju diplomatijom.“

Rođen je kao Frank Herbert Junior 8. oktobra 1920. u Takomi, Vašington.

Sa 19 godina počinje da piše za lokalne novine, ali kada počne Drugi svetski rat odlazi u vojsku gde je bio vojni fotograf. Po povratku iz rata se upisuje na književnost, ali je nije diplomirao. Naučnu fantastiku počinje da piše 1950-ih. Njegova dela su inspirisana ekologijom u sprezi sa evolucijom, religijom i politikom.

Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.

Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).

Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...

U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.

T: Jelena Aleksić