12 knjiga koje su nam obeležile godinu

Ovu godinu je definitivno obeležio povratak fantastike na velika vrata, mnogobrojna reizdanja, ponovno štampanje davno rasprodatih tiraža i prevodi nekih novih. Ipak, među našim favoritima, ovog puta, našlo se izdanje Publik praktikuma, luksuzni povez, kolorit i veličanstveni Tolkin. Bilo da ste ljubitelj vi ili želite nekome da poklonite ovu knjigu, ovo izdanje je pravi izbor za vas.

U istom žanru, doživeli smo reizdanje najčitanijeg i najprodavanijeg serijala na svetu, sage o Hariju Poteru. Uz neponovljiv prevod bračnog para Roganović, ova priča dospela je u mnogobrojne domove i ove godine. Ukoliko do sada niste, pravo je vreme da se posvetite serijalu i uživate u hladnim decembarskim danima, uz knjigu.

Naredne redove posvećujemo senzaciji koja nam dolazi sa dalekog istoka, serijalu Ubica demona i fenomenalnom prevodu mange u izdanju Darkwood-a. . Priča prati Tanđira Kamadoa, koji želi da postane ubica demona kako bi osvetio smrt svoje porodice i našao način da zaustavi demonsku transfomraciju svoje sestre Nezuko. Da li će u tome uspeti i koje ga sve prepreke očekuju, saznaćemo u narednim delovima ove sage.

Takođe, iz dalekog Japana, još jedna poslastica Osamu Dazaia, zbirka priči Kora bambusa. Fantazija uvek vreba na obodu svakodnevnog života, kako kaže sam autor, tako da je vreme da joj se prepustite u potpunosti i otplovite do Japana na vikend.

Ali Smit je još jednom zablistala u svojoj tetralogiji Godišnjih doba. Roman „Zima” deo je književnog eksperimenta koji je ova nagrađivana književnica pokrenula kako bi ispitala može li književnost odgovoriti izazovu savremenog doba u kom je sve dostupno u trenutku kada se desi. I može li književnost da bude deo tih promena.

Zatim, u izdanu Geopoetike, Džulijan Barns nam je priredio još jednu poslasticu. Ovog puta očekuje nas priča o Elizabet Finč, profesorki, učiteljici, životnoj inspiraciji koja je ceo radni vek posvetila usmeravanju svojih studenata da misle svojom glavom, izgrađuju svoj stav i ostanu dosledni svojim idealima. Ukoliko vam je potrebna knjiga koja će vas usmeriti na prave vrednosti, ovo je dobar izbor.

I sada kratki predah od stranih autora... Vreme je da se okrenemo savremenoj književnoj sceni Srbije! Kakve smo sve bisere pronašli ovog puta saznajte u nastavku teksta.

Za početak, izdvojićemo sjajnu knjigu naše drage Mile Tanasijević Mihajlović, koju ste sa nestrpljenjem očekivali. Ovo je peta zbirka Milionih priči, ovo je jedna posebna knjiga. Knjiga koja vam pruža ruku i poziva vas da se zavučete u njene redove.

Zatim, kako smo i sami posvedočili na Čumić Book Festu, jedan pravi književno istorijski dragulj, u pravom smislu te reči, roman Minijature, autorke Aleksandre Mihajlović. On priča priču o glavnoj junakinji, Iskri, o njenoj porodici, nasleđu, o najvrednijim otkrivenim minijaturama i pre svega, ljubavi. Koliko je jaka veza sadašnjosti i prošlosti, kao i to koliko jedna na drugu utiču, saznajte kada se upustite u redove ovog romana.

Kad smo već kod jakih i upečatljivih ženskih likova, jedna od njih je svakako i Mira Furlan i neponovljiva knjiga, Voli me više od svega na svijetu. Ovu potresnu i ujedno predivnu autobiografiju možete pronaći i na našem Booktube kanalu, te vam toplo preporučujemo da poslušate Zoranine utiske, ukoliko do sada niste.

Za kraj, izdvajamo fantastičnu spisateljsku trojku, pisce koji znaju za koga pišu i kako to rade. Miodrag Majić još jednom dominira u polju trilera inspirisanim istinitim događajima. U svom novom romanu Rudnik nam predstavlja glavnog lika koji će vas od prve do poslednje stranice voditi kroz sopstvena sećanja. Kako ovu priču priča iz sanatorijuma, sve što bude kazao biće dovedeno u pitanje i podvrgnuto dodatnom preispitivanju.

Zatim, Siniša Kovačević i peti roman u nizu, Beograd. Roman prati trojicu dvanaestogodišnjaka do 1912. godine i odlaska u Prvi, potom i u Drugi balkanski rat, vezujući i preplićući i njihove sudbine, ali i sudbinu Beograda, koji je na jednu nogu obuo lakovanu cipelu i zakoračio ka Evropi, Verdiju, Ibzenu, a druga noga je još u konduri, zaglavljena u orijentalnom blatu, obavijena mirisom ćumura i zvukom zurli.

I za kraj, poslednji objavljeni roman nedavno preminulog Dejana Tiaga-Stankovića. Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost, ovog puta predstavio nam je Lisabon iz drugog ugla, onako kako samo on zna. Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Uživajte u ovim redovima i zamislite da ste tamo, makar na dan, dok ovo čitate.