VOLI REVOLUCIJU
Roman Voli revoluciju Aleksandra Solženjicina urezaće u naša pamćenja žrtve revolucija. Voli revoluciju je nezavršen roman koji je Solženjicin pisao u zatvoru i govorii o idealima koji vode u revoluciju, a koje stvarnost nemilosrdno razbija.
Aleksandar Solženjicin je svoje stvaranje podredio želji da, prema vlastitim rečima, bude, „pamćenje naroda koji je doživeo veliku nesreću“. Nezavršeni roman, iz 1958. godine, Voli revoluciju, napisan u zatvoru, može se čitati kao obrazovni roman, samo što glavni junak Gleb Neržin, u želji da svoj život položi za ideale revolucije, može jedino da uči kako se taj ideal razbija u stvarnosti, rastrzanoj između najezde fašizma i terora socijalističkog totilitarizma. Iz tog bolno otrežnujućeg procesa, buđenje je za Neržina tek u logoru, u romanu U prvom krugu, gde se istina zna, ali malo vredi. Elementi autorove biografije probijaju se kroz niti priče, ali maglovito, kao oni kolutovi dima koji se vitlaju oko portreta Staljina, u islednikovoj kanceleriji, u kojoj je zatočena Neržinova žena, a koje autor poredi sa dimom sa nekog žrtvenog obreda. Te žrtve koje su prinošene na oltar lažnog boga revolucije urezao je u naše pamćenje Aleksandar Solženjicin.
