ZRNCA
U sedamnaestoj knjizi Ibrahima Hadžića "Zrnca" nalaze se pesme nastale na tragu minimalizma koji ovde često nazivaju haikuom. Hadžić već godinama unazad u svojoj poetici neguje bukoličku i georgijsku poeziju, onu okrenutu prirodi u kojoj zapaža pravilnost i lepotu, izvlačeći i pouku o ljudskoj vrsti.
Zbirka "Zrnca" je poezija nagrađivanog pesnika o izolaciji i samoizolaciji
LIPANJSKI RUČAK SA PRIJATELJEM U RESTORANU POD LIPOM NAKON IZOLACIJE OD KOVIDA 19
Sedim s prijateljem u bašti restorana
Ovijeni smo mirisnim čaršavima kao bolesnici,
Ili mirisnim oblogama, pa zašto da ne kažem
Mirisnim kupkama,
Ili da kažem još preciznije, umotani u ćefine
(obojica smo muslimani i ta nas mrtvačka odeća neće mimoići).
Dakle, poručeno jelo lepo izgleda,
Ali od snažnog lipinog mirisa
Jelo slatko miriše na lipu.
Tome su pridonele pčele;
Svaka je zauzela po jedan cvet
I po sebi lepe tečni i žućkasti lipov med.
A kada vetrić dune,
Razleti se kao staro zlato žuti cvetni polen,
Koji umesto mirođije i raznih svakojakih začina,
Neponovljivo začinjava i nas i naše jelo.
7. VI 2020.
UMESTO BIOGRAFIJE
Ostarao sam,
Napuštaju me podaci,
I nisam više visok kao što sam nekada bio,
I nisam više pouzdan svedok
Ne znam da li imam 74 ili 47 godina.
U svakom slučaju
Rođen sam na kraju Drugog svetskog rata,
Pa ako vas ne mrzi,
Računajte.
