ZOHAR, KNJIGA SJAJA, TOM V, VAJECE VAJIŠLAH

U ovom delu tajnog učenja Tore, rabin Hija raspravlja o simbolici i značenju čuvenog Propovednikovog stiha: „Sunce izlazi, Sunce zalazi, i opet hita ka mestu odakle je izašlo“ (Ve’zarah ha’šemeš u’ba ha’šemeš ve’el mekomo šoef zoreah hu šam, Propovednik 1:5; Milin). Stih opisuje Jakova koji odlazi iz Berševe (Be’er ševa) [U bukvalnom prevodu Berševa znači sedam izvorišta (prim. redaktora)] za Haran, gde on, prema Postanju „zanoći, jer sunce beše zašlo.“ Solarne strane, sever i jug, upućuju na energije Levog i Desnog stuba, odnosno, na negativne i pozitivne sile. Rabin Ašlag precizira da se „mesto“ odnosi na Malhut, fizički svet. Ali, Jakov (Ja’akov) i „sunce“ predstavljaju Zeir Anpin – Gornji svet, izvor duhovnog Svetla. Saznajemo da je duhovna emanacija u tekstu opisana kao „I Jakov pođe od,“ potpuna, obuhvatajući i tajnu Hohme i tajnu Hasadima – Desnog stuba (aludirajući na dve primarne sefire desnog stuba). Rabin Hija tumači Jakovljevo putovanje sa stanovišta spuštanja svetlosti Zeir Anpina u materijalni svet tame, Malhut; rabin Josi pak razmatra Jakovljevo hodočašće sa stanovišta jevrejskog izgnanstva (galut). Ova su tumačenja, međutim, u službi istraživanja prirode jednog aspekta Tvorca koji pobuđuje još veće divljenje – naime, Njegovog „žestokog negodovanja…“ Rabini se zatim na kratko osvrću na Tefilin, kao na znamen božanske prisutnosti i prijemnik Svetla, koji ne gubi svoje dejstvo čak ni u, na izgled, neprozirnoj tami i demonskim okolnostima. Čitalac počinje da shvata da su ovakve pripovesti Tore uistinu alegorije sa višestrukim značenjem, otkrivajući strukture stvarnosti, unutrašnjeg i spoljašnjeg univerzuma, kao i suštinsko saglasje Božje Tvorevine. Najzad, u tajni 22, otkriveno je da pokretačku silu vaseljene, na svakoj razini, čini želja za ujedinjenjem između Zeir Anpina, Gornjeg sveta, i Nukve kojoj se pripisuje Levi stub, vodeći potom do Malhuta, naše fizičke dimenzije. To uključuje i prividno suprotstavljene aspekte, kao što su princip muškog i ženskog, tame i svetla, gneva i milosrđa. Rabini nadalje tvrde da se ova ista podeljenost i protivurečnost nalaze i u srži naše sopstvene konfuzije, straha, besa i usamljenosti – svega onoga što nas sprečava da se izdignemo i spojimo sa Jednošću Jahid) ili Jednim (Ehad). Patrijarh Jakov je živo ovaploćenje sile Središnjeg stuba, poznate kao Susprezanje ili Otpor. Dok Desni i Levi stub odgovaraju pozitivnom i negativnom polu električne sijalice, Središnji stub na Drvetu Života odgovara vlaknu koje proizvodi svetlost otporom. Duhovno svetlo dejstvuje po istom principu. Mi sprovodimo Svetlost iz Gornjeg sveta, Zeir Anpina, do našeg fizičkog sveta, Malhuta, kada primenjujemo načelo Otpora u svom sopstvenom životu. To činimo tako što se odupiremo svojim impulsivnim, sebičim željama. Tefilin nam, takođe, pomaže u svemu ovome. On je privezan za desnu ruku, koja simbolizuje negativnu silu Levog stuba. Svezivanje i sputavanje sile leve ruke oslabljuje naš sopstveni Levi stub, kao izvor sebičnih, pogubnih želja. Sile koje se oslobađaju kroz naše vizualno povezivanje sa hebrejskim slovima pak osnažuju našu povezanost sa Svetlom, što nam pomaže da razrešimo unutrašnji konflikt koji nam i daje osećaj razdvojenosti od Večnog. Prizivajući silu Jakova i Tefilina kroz pažljivo proučavanje ovih odeljaka, dobijamo emotivnu podršku, snagu volje i smotrenost koji su nam potrebni da bismo se izdigli iznad onog nagonskog i impulsivnog u sebi i sjedinili sa Svetlošću Tvorca.