ŽIVOTINJSKA FARMA
Umorne od toga što ih ljudi stalno iskorišćavaju, životinje na farmi odlučuju da se pobune. Nakon što proteraju nesposobnog i večito pijanog vlasnika farme, pokušavaju da stvore novi poredak zasnovan na utopijskom konceptu jednakosti. Međutim, ubrzo se među njima pojavljuje nova klasa birokrata: svinje se lukavošću, pohlepom i egoizmom nameću drugim životinjama, poslušnijim i prostijeg uma. Uzvišeni ideali jednakosti i bratstva proklamovani u vreme pobedničke revolucije tako postepeno bivaju iznevereni. Pod diktaturom Napoleona, krupne svinje koja uspeva da centralizuje sve poluge moći u sebi i prisvoji profit farme, sve životinje na kraju doživljavaju isto zlostavljanje i nepravde kao i ranije.Napisana kao bezazlena dečja priča, ova je knjiga zapravo mračna satira i moćna optužba na račun totalitarizma. „To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, napisao je Orvel za prvo izdanje Životinjske farme 1945. godine. Ovo remek-delo političke literature umalo je ostalo neobjavljeno: budući da je predstavljalo žestok napad na Staljina, tadašnjeg britanskog saveznika, odbili su ga skoro svi izdavači. Jednostavna, tragična basna od tada je postala svetski poznat klasik.
Da li cenzura čini knjige popularnijim?
16.06.2023.
Zamislite samo koliko je jako zakolutao očima Vilijam Senki, rektor Koledža Sv. Albana u španskom Valjadolidu, kada mu je sredinom 17. veka bilo povereno da pročita devetsto stranica opsežan tom sabranih dela Vilijama Šekspira i odluči da li je knjiga dostojna da se nađe na policama te katoličke obrazovne institucije. Jezuitski seminar u Valjadolidu, poznat i pod imenom Engleski koledž, bio je u to vreme zadužen za edukaciju misionara posvećenih vraćanju Engleske u okrilje Katoličke crkve. Detaljnije
