ŽIVOT POD RUŽIČASTIM TROUGLOM
Magda je čekala zagledana u krošnju drveta u parku. Seo je pored nje i ništa nije rekao, a nije ni ona. Ćutali su. U tišini je shvatio da je prihvatio sebe. Ni ona, ni on nisu želeli da se završi dan. To je bio njihov trenutak koji se više nikada neće vratiti. Sećanja blede, ma koliko se trudili da sve zapamtimo. Ono što je trenutno jedino je u vremenu opipljivo. Tu na klupi sačekali su veče, a onda ćutke otišli kući. Nikada o ovom danu nisu razgovarali. To je bilo nešto što su delili samo njih dvoje i trudili su se da ne zaborave.
