ŽIVOT I DOBA MALOG GROMA

Ako biste zavrteli globus i prstom dotakli tačku u kojoj se seku georgrafske koodinate 41°35′27″ severne i 93°37′15″ zapadne geografske širine, ispod nje bi pisalo De Mojn.Dobri poznavaoci srednjeg zapada Amerike, znali biste da je reč o glavnom gradu američke države Ajova. Ostali su možda čuli za ovaj grad u srcu Amerike slušajući vesti o tornadu koji je protutnjao ravnicom ili gledajući dokumentarne emisije o žitnim poljima ove oblasti, a može biti da su na ime grada De Mojna, koji danas ima oko 200.000 stanovnika, naleteli čitajući vesti u novinskoj rubrici„Verovali ili neˮ (npr. kada je u državi Ajova slepima dozvoljeno nošenje vatrenog oružja ili da jedan juvelir uz verenički prsten budućim mladoženjama poklanja lovačku pušku...) Ipak, oni koji uživaju u lucidnim književnim delima proslavljenog književnika Bila Brajsona, nisu mogli prevideti da je autor „Iščezlog kontinentaˮ, dela „Ni ovde, ni tamoˮ, „Made in Americaˮ, „Beleške s malog ostrvaˮ, „Tamo doleˮ i brojnih drugih, rodjen upravo u De Mojnu 1951. godine. U najnovijoj knjizi, ovaj vedri i vispreni vodič nas vodi na još jedno putovanje – u svoj rodni grad. Ali, za razliku od prethodnih putešestvija na koje smo se zaputili sledeći uvek avanturistički nastrojen Brajsonov duh, ovoga puta nećemo samo putovati kroz zlatna, plodonosna polja i posećivati gradiće koji lagano iščezavaju sa mapa savremene Amerike, već ćemo stići u De Mojn kakav više ne postoji, onakav kakav je bio kad je u njemu rastao njegov budući najslavniji žitelj – Bil Brajson. Pedesete godine proteklog veka bile su doba najvećeg materijalnog prosperiteta, pri čemu je američki san skoro u potpunosti potisnuo intelektualno angažovanje, što na stranicama Brajsonove autobiografije predstavlja izvrsnu podlogu za duhovite opaske i vrcava zapažanja na kakva smo već navikli. Na taj način, lična priča mališana koji se poistovetio sa superjunacima svog doba nadenuvši sebi ime Mali Grom, postaje način da se sociološki restaurira slika malovaroške Amerike sredinom poteklog veka. Opisujući svoji intimni svet, rituale odlazaka na sajmove i porodične odmore, kao i gastronomske navike u porodici sportskog novinara i urednice ženske strane lokalnog časopisa, nimalo idilične odnose među vršnjacima i suživot komšija koje se nadmeću u nabavci sve novijih, ali i sve nepotrebnijih elektičnih uređaja, Brajson nam pruža pomalo iskrivljenu sliku zlatnog doba u američkoj provinciji. Na prepoznatljiv način, humorom i dosetkama, on razobličava uticaj koji televizija kao najdominatniji medij ostvaruje na potrošačko društvo, ali i posledice koje na mirnog gradjanina De Mojna u kome je udarna vest skok cene svinja ili nizak prinos kukuruza imaju ideološki sukobi na kojima počiva hladni rat i trka u atomskom naoružanju. Ipak, iako na stranicama Brajsonovog bedekera u prošlost, ispunjenim autentičnim isečcima iz štampe i foto-kolažima, mesto njegovog odrastanja nije predstavljeno kao scenografija za život ljudi kojima je imperativ bila sreća, poslednje stranice ovog dela ispunjene su setom. Brajson zapisuje: „Kako je to samo bio divan svet. Plašim se da takav više nikada nećemo videtiˮ, a nama ostaje da, bez obzira koliko nam je godina, prisetimo vremena svog odrastanja. Čak i ako nisu bile bezbrižne, imale su jednu veliku prednost u odnosu na sve one koje će doći: obećavale su bolje i lepše vreme.